Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 467 ционалну егзистенцнју и будућност. II само с тога, што је српски покрет потекао из таквога извора, срнски је народ могао тако одважно и одушевљено угазити у страшну и неједнаку борбу с надмоћном државном силом, дати толике доказе дивног јунаштва п пожртвовања, што су му и најжешћи нротивнци признали. Један се народ може с толиким ентузиазмом и тако куражно борити само за своје светиње и своје идеале, а никако по тућој инспирацији и за туђе циљеве. Др. Павловић вели: „После словенског конгреса сва словенска племена узеше Палацкове речи у свој програм. . . 11 Срби дакле ирихватише заједппчки програм словенски, али ватреније но и једно племе. Вез сумље да, их је држање Маџара нагнало, да се овако драговољно упрегну у јарам аустријски и да кулуче најмање за себе..." То исто само у Финијој дипломатској стилизацији вели и г. Ристић у Својој већ наведеној расправи. Истина је, да је сриски покрег поступно, под утицајем разних обрта и Фактора, најзад запливао у аустријске воде и збиља се изметнцо од чисто народног покрета у рат за цара и Аустрију, али ја налазим да се одвпше рано меће датум тога изметања , кад се вели да су п Срби одмах иосле словенскога конгреса, а то значи већ на месец дана после мајске скупштине прихватили некакав фиктивни заједнички ирограм, у коме је основна и главна мисао одржање Аустрије по што по то: па јотп га прихватилп ватретреније, но икоје друго племе, и драговољно се уирегли у аустријски јарам. Ја сам расправу д-ра Павловића читао с великим задовољством, јер се у њој огледа бистар критички поглед. озбиљна студија и занимљив начин излагања и с тога ми је чисто криво, што му се међу толиким сасвим основаним и правилним напоменама и оценама и ова сад цитирана изрека омакла из пера. IIре сзега већ то исиада некако нелогично, да је Србе држање Маџара нагнало да се драговољно уирегну у аустри јски јарам; ко је нагнан тај не ради драговољно. Има довољно доказа, да се Срби нису баш нимало драгово.љно упрегли у поменути јарам, него да је било баш напротив. На жалост ја овде сад немам већ више ни времена ни места да наводим те доказе и да се у опште упуштам у даљи опис тока