Delo

КРНТИКА И БИБЛИОГРАФИЈЛ 5( )5 баш онаку каква јеете. Стеваиовнћ, младнћ, под угнцајем Рајнћа п народ. них песама, уноси све своје песничко осећањс, сав свој младићки жар V ^ роша, Вукашнна н осгале личностп; сгвара пх онаквпм какве нх његова младпћка Фикција зампшља, не оиаквим каквнм су онп моглн бнтп. Поповић пак, моралпста, али толпки моралисга, да се у њрговнм комедијама због његовпх моралистичких начела губп драматпчар. Ето, у томе се огледа та веза, тако се може изучптп. У осталом. она се може пзучитн н код Јаше - као и код сваког другог пнсца —али на други начнн, не како г Савић хоће. — Нн расправљање о .Јашиним делима није срећније по г. Савпћа. Свеколпкн говор о .,Мплачу Нарапџнћу“ сводп се на то је лн Бранко (лице из ромаиа) карактеран илп не? - За први друштвени роман у нас (,,Два идола“ не рачунам овде јер се битно разликује) роман нз времена маџарске буие, кад јс све било \ највећем нереду, за роман од кога се с правом може н трсба тражитн даје У њему престављен живот једнога дела тога друштва — којп као такав треба н оцењиватн — г. Савић налази самотеречи! Зашто? Зато, шго је ,Т Игњатовнћ у својим мемоарнма пзнео неколнке догађаје пз свога жнвота, којп се подударају са иричањем о Бранку , ег§о : Бранко је Јаша. Чак и да допустимо да је Јаша сам себе нацртао пли хтео нацртатн, ппак је г. Савићева дужност била да и другачпје говори о роману. Чптаоци траже друго што, важннје од г. Савићева саоиштења да је Ј, II чннио у својој младости све оно, што н Бранко, нлп да „сујетнп писан не хтеде, да му та јунаштва оду у заборав, те нх предаде харгијн п штампп, уверен, да су заиста јунаштва, да су племенпта дела.“ Више бпсмо волелн да нам је г. Савнћ рекао свој , макар п погрешан суд, него лп што је узајмио ово- неколико речп из земунског „Н. Времена“ — Нешто више нажње поклонио је г. Савић „Патннци141) ,.,Особе у роману, вели г. Савић, не излазе пред читаоца онда, кад бн требало, већ онда, кад пх се писац сетп.“2) На једном месту замера Јаши што се нпје упустпо „у опис душевне борбе Јелнчнне, у анализу пснхологиског нроцеса тог.“ Его то је све што г. Савнћ говори о „Патнпцц.“ Одговор на прву замерку паћн ће г. Савнћ мало ниже, овде ћемо поменути само то да она не спада у битне особине романа: она долазп у пнтање о нншчевој вештпнп. Др уга замерка достаје наивна. Њоме г. Савић доказује да је врло заостао од онога како се данас у критици поступа. У њега још није пречишћен нојам да крптичар оцењује само опо, што је пред њпм, што му је ипсац дао. Говорећи о уводу г. С. расправе, поменух да се и код Јаше може пзучити „унутрашња веза између писца и дела.“ Та се веза код њега може изучити н. пр. на целокупном склопу његових романа, за који мо’) У осталом то је пажња само онда, кад сс сравни са осталим г. Савићевим нретресањем Јашиних радова. -) в. стр. 88. „Слике и Раснраве.“