Delo

Б Е Л Е XXI !К Е ДРУШТВА Српска Краљ. Академија. — Саоменица о преносу праха Вука Ст. Караџића из Беча у Београд 1897. г. — По одлуди Српске Краљевске Академије средио Андра Гавриловић, проФесор. — Београд. Државна штампарија Краљевине Србије. 1898, г. стр. 389. VII 8°. Са сликом Вуковом и Вуковог гроба од 1864. год. — Цеиа 1.50 дин. КЊИЖЕВНОСТ Шафариков Летопис. — Давно очекивана 186. књига (за год. 1896. свеска друга) Летои.иса Матице Сриске је ово дана завршена и разаслата члановима Матичиним. Као што ће читаодима бити познато, свеска је ова била спремана у славу ШаФарикове стогодишњице (1895.) и није могла битн на време готова због непредвиђених неприлика, а затим и због болести и смрти пок. Бг. Ђ. С. Ђорђевића, коме је било пало у део да нанише најглавнији чланак: о животу и раду ШаФарикову. Сада је, захваљујући труду нашега сарадника проФ. Симе Н. Томића, започети рад пок. Ђорђевића настављен и довршен, те цела свеска (8°, стр. 235) има ове чланке: У спомен Павлу ЈосиФу ШаФарику, ОД Ћорђа МагарагиевнЛа; Које су прилике створиле ШаФарикову историју српске књижевности, од Пг- Каменка СуботиКа; Иисма II. Ј. ШаФарика и Ад. Драгосављевића; Патронат срп. новосад. гимназије узима у обрану II. Ј. ШаФарика нред кр. уг. намееништвом 1*-24. (саоншт. 73. Магараш.); П. Ј. ШаФарик и српски језик, од проФ. Рад. ]1рхоица; Павле Ј. ШаФарик, биограФсконсториска слика, ночео | Бг. Ђорђе С. Ћор1јевип, наставио и израдио Спма II. ТомиЛ. 1чако је цела расправа Томићева изишла врло онсежна, у овој је свесци штампан само нрви јој део: „Живот ШаФариков“; други нак (посао самога Томића): „Књижевни и научни рад П. Ј. ШаФарика14 штамнаће се у свескама „Летописа" за 1899. годину. Од »СкЈмгљених историскпх н етнографских сниса Вука Стеф. Караџнћа“ државног издања изашла је нод редакцијом г. проФ. ЈБ. Јовановића књига прва, у којој су „грађа за српску историју нашега времена и живота најзнатнијих поглавица овога времена1*. Од садржине помињемо, да је у овој књизи : прва и друга година срискога војевања на даије; „Правитељствујугичи совет сриски*, Мгглош ОбреновиЛ књаз сриски; нештамнани одломци Грађе за Српску историју нашега времена; за тим биограФије: Хајдук-Вељка, Милоша Сгојићевића, Хаџи-Рувима, Петра Добрињца, Миленка Стојковића, Радича Петровића, Милоја Петровића итд. Књизи је цена 3 динара, а издање је у сваком погледу солидно. Стевана Јевтића скупљени списи, књига I. са ликом писца. Београд, Електрична штампарија Павловића и Стојановића 1898 г. Нод овим нанисом ночео је г. Јевтић издавати скуиљене снисе. До сада је изишла нрва књига са интересантнпм пре .говором, у коме се писац јада иа крптику књижевну у нас и прилике наше. 8Ике \/ 21у«1а. 2а§тећ, Пзкага ћгасе Кга1ј 1898. Г. Бладоје Југовић издао је под овим натписом збирку прозаида. Обећавамо да ћемо се вратити на ову књигу, и опширније је приказати у „Делу“. Реченице с ,,ако, нека, ме“. -- Из 134. књиге „Рада" југослов' академије у Загребу одштампана је расправа проФесора Д-р А. МусиЛа „Кесепјсе з копјиксцаша ако, нека, Н и 1пуа1зкот јегјки" (већа 8°, стр. 79). Расирава је ова у неку руку доиуна ранијој радњи пишчевој о кондиционалу у српском језику и има 45 члаиака, у којима се говори о компенсативним, о еамосталним и репугнативним концесивним реченицама, о хипотетичким и интерогативним реченицама, и о кондиционалу у тим реченицама с ако, веб. ако, да ако, с нека и с ли. Расправа је теме.љно израђена, те су резултати њени права добит за нашу науку о језику. Језиковно је градиво (примери) поглавито из народних песама и Букова језика.