Delo

112 Д Е Л 0 Амалијна је служавка била знатно мање себпчна. Тешко је бмло наћн млађега, које не бп у додиру са њом платило оданошћу н љубављу за њену благу и умиљату нарав. Сушта је истина: да је Паулпна била једино створење, којс јењу искрено тешпло то несрећно јутро. Јер, кад је вндела како је Амалнја остала погружена у ћутање п тугу пеколнко часова на оном прозору, са којега је видела како замиче и последњп бајонет, узела је назад за руку на јој рекла: — Тепег, МасШге, ееГ-се ^гТИ гТезГ раз аизвг а Таггпеегпоггкотте а гпогТ) на што је н сама брпзнула V плач, а Амалија пала њој у наручја, окупила плакатп н тако је Једпа другу жалила н тепшла. Више би се нута то пре подне Г. Јоснфов Псндор измакао од стана у град илн до каније оних одељсња у парку, где су се Епглезн билп настанилн, те се састајао са другим слугама, куварпма, лакејпма п осталом послугом, па збпрао шта се но околини ироноси и враћао се са извешћем својему господару. Велнка већина те госноде била је привржсником цара Вонапарте, н држала да ће се рат врло брзо свршити. Цареве прокламацнје из Авена бнле су свуда распрострте, а особито у Врпслу. Овако су гласпле: НРОКЛАМАЦИЈА Авен 14 јуна 1815. Војници! Данас је годишњнца Маренга н Фрндланда, којн у два маха одредпше судбину Јеврони. Тада, као н носле Аустрелица, као и после Ваграма. бејасмо преко мере великодушни, поверовасмо обећању н заклетвама појединих кнежева које остависмо на њиховим престолпма. Данас нам они уједињени међу собом насрћу на независвост н најсветија права Француске. Отпочели су најнеправедннјн напад. Изиднмо противу њих. Нисмо ли н мн п они они исти, којн смо и ире билн! Војници! Противу ових нстих Нруса, који су сад овако дпгли носеве, бпло вас је један па тројицу, код Монмираља један на шесторицу! Онп међу вама којп су робовали Енглезима нека вам кажу о њпховим галијама, и мукама којнма су тамо излагани. Саксонци, Белгијанци, Хоповеранци, војннци Рајнскога савеза уздишу што су приморани позајмљивати своју сиагу за рачун кнежева, који су непрнјатељн правде и права свију народа; они знају да је тај савез ненаситан: пошто је прогутао дванаест мплијуна Пољака, двапаест милијуна Талијана, милијуп Саксонаца, шест милиуна Белгпјапаца, да ће прогутати н немачке државе другога реда. ‘) О, госпођо? та зар није и мој муж тамо на војни?