Delo

36 Д Е Л 0 И у свима тима састанцима и преговорима. аахтевало се од аустријске стране, да се у име српског народа писмено умоли Аустрија, да их нрими иод своје нокровитељство, и да заузме београдску тврђаву. За што ће им се — рекло се дати сваке заштите, п све што им треба и за живот н за ратовање, а уз то се Кара-Ђорђу н осталим старешинама обећавала разна одличија, награде п тнтуле. Напослетку кад су Кара-Ђорђе и остале старешине увиделе, да им Аустрија не да никако н на писмено оно што су им њени повереницн усмено нудили п обећавали.') а уз то, да се аустријска војска почела примицати срнским гранпцама, и почело ноговарати, да је Аустрија накана издати Србе Турској; они се обратише за савет РодоФиникину, шта да раде. Исти им 18. маја 1808. напише одговор за Симбшена, и у име Кара-Т>орћа и правителствујућег савета предадоше му, и у њему рекоше и ово : ,,

Од вре.мена нашег устанка противу наших нечовечних угњетател.а, па до данас, ми смо се, са свима силама нашим, старали да сачувамо милост и благоволење ЈКег. Величанства императора и крал.а, премилостивог Вашег господара, н тако се бар нама чпни. да нигде повода нисмо дали к негодовању на насА Кад је Ваше Превасходителство позвало мене да се састанемо, и да се о које-чему разговоримо , ја сам Вам ово исто говорио и на срце Вам метнуо: у иосљедствију времена, Ви сте ме опет нозивали н приглашавали да се састанемо: но ја будући заузет нападањем Бошњака на нашу Дринску границу, нисам Вам могао доћи. и за то сам нринуђен уиуномоћити за тај посао, за који бп н ја могао доћи, советника Младсна, и секретара мога СтеФана ЈеФтића, држећи, да ће предмет тога састанка и преговора тицати се само дела пограничних и трговачких. Но по разговору с Ваше стране упо3 И ако им је Кара-Т>орђев изасланик поменути Младен рекао: ..Влада Ваша, Г»ез даног јој повода од наше стране, нудп нас својпм покровител.ством, дакле, по правом реду она треба најпре нама то своје нуђење на писмено да учпнп, и да у том каже, шта ће Србија под њеним покровителством бити , како ће значење имати и каква ће осигурана благодетелства с тим покровитељством двора Вашег српски народ стећи, па тек онда, и без Вашег захтевања. ми би имали пута, с понизностију одговорити, а никако молити“ (п. Историја Бата-Лакина стр. 435.).