Delo

АУСТРИЈА, КАРА-ЂОРЂЕ II МИТРОПОЛПТ СТРАТИМИРОВИИ 39 гаше рећи, као да су Срби више пута предлагали Луетрији, да поседне Београд, а не да је ту идеју надвојвода Карло први добацио барону Симбшену. и унутио га како да је изведе. Не види ли се и из овога, како су нужни извори за историју. II поред свега тога, и дан данас леже многи извори мирно по библиотекама и архивама , као што је н поменуто писмо надвојводе Карла и одговор Симбшенов на њега лежао, и српск.и књижевници баве се иисањем о далеким народима, а о своме народу немају времена да наиишу и оно, што им је тако рећи нод носом, и птто је вредно да се зна. Ми овде исто писмо надвојводе Карла и одговор на њега Симбшенов, наводимо први пут у верном српском преводу, примећујући подједнако, да је за њихов садржај знао у своје време— одмахчим је достављено било Симбшену и чим је он на њега одговорио — митрополит Стратимировић, и не само да је он знао за њихов садржај, него је од њега имао и верне преписе и то од прва два у целости, а од трећег само оно што се на њега односило. Шта више он је и својеручно исписао из њих она места, што су се на њега односила. Како препис истих писама, тако и својеручаи извод Стратимировићев, и песма Стратимировића под бр. IV. налази се п данас иод бр. 488. бивше библијотеке „српског ученог друштва”, што је данас својина кр. срнске Академије. Преписе је од истих писама добио митрополит Стратимировић од самога Симбшена, с којим је он живео у великом иријатељству, и помоћу његовом био у стању помагати Србе. а што му их је уступио у намери , да и он у своје време потпомогне остварење жеље аустријског двора, да аустријска војска поседне Београд, и то наравски, не силом, него на „молбу србијанских старешина.“ Исто је писмо надвојводе Карла штамнано у књизи А. Бера: ,,П1е опеп^аћзсће РоћНк ОеПеггешћз зеИ: 1774.“ Праг Липиска 1858. стр. 202. Митрополпт Стеван Стратимировић, од првог је дана српског устанка стајао у непрекидној вези са српским устаницима. Његов је повереник био тадашњи прота земунски Ми-