Delo

АУСТРИЈА, КЛРА-ЋОРЂЕ II МИТРОПОЛИТ СТРАТИМИРОВИТг 41 сс за кнеза нове српске државе постави један руски или протестантски принц, никако пак католички, чиме је управо смерао на искључење аустријске царске куће.“ У осталом и сам је Стратимировић морао знати, да би му поменути план могао навући на врат парницу због неверства (велеиздаје), те се с тога није иод њега ни потписао, и прота је Самборски у једном своме писму правдао Стратимировића због тога, тиме, да он то није смео чинити с тога, што би иначе своју главу метнуо на коцку. Ну, поред свега тога — рече — Самборски, Стратимировић је са свим одан русском цару.“ На ову замерку Калајеву, не ћемо у одбрану Стратимировићеву ништа д]>уго да наведемо до ли ово. Стратимировић је знао врло добро мишљење аустријског двора о православнима, и шта су православни у Аустрији и ^ гарској претрпели због своје вере. II кад то стоји, не може му се замерити, што је предпостављао једног протестантског иринца католичком принцу. Да аустријски цареви нису били сувише велики католици. ревносни поборници католицизма, питање је , како би данас Балкан нзгледао. А да се Стратимировићу као Србину не може замерити ни то, што је он желео, да Србија постане самосталном државом, односно вазалном кнежевином , а да не потпадне под католичку Аустрију, то му не може е основом ни један Калај иребацити и замерити. Србија није била аустријска провинција. коју је Турска освојила, те да би по ослобођењу имала опет њојзи припасти. По томе, Аустрија није имала никаквог права на њу. А најмање је могла Аустрија захтевати од Срба. да пои1то су се својом муком ослободили од Турака, да Србију предаду Аустрији, да се по њојзи шире којекакви католички Фратари и јежовите, као и оно од 1717—-1739 године. Митрополит Стратимировић је радио дакле као свестан Србин; радио је онако исто, као што су 1848-9 радили и маџарски арцибискупи Хајналд и други. Па кад су они у очима Мађара велике патријоте, ма да су се дигли били против свога