Delo

лобрн; а осим тога. у случају да се не дође до међународпнх трговннскнх споразума, аутономна тарифа треба да послужп као основица нашег будућег прпвредног живота. Сувише би нас далеко одвело детаљније пзлагање нлана по коме би требало нзрадитп нову тарифу. Грбија већ има спремних чиновника којима се та пзрада мо?ке с великим поверењем предати.1 Довољно је бити ако се овде додирну главнијп моменти. Ван сваке .је сумње да ће се и овога нута задржати специфпчио царињење. Оно истнна има својих мана. По њему је грубља роба у ствари, с погледом на вредност, јаче оптерећена но финцја. Али и та, најглавнија мана спецнфичног царињеп.а може се у многоме нзгладити. Треба само једну врсту робе према квалптету поделитп у више категорија, од којих би свака била оптерећена царнном чија величнна иајбоље одговара вредности увезене робе. Ну Србија има врло мало рачуна да исправља ову ману специфичног царињења. Јаче оптерећење грубље робе корисно је за нас, прво, с привредног гледишта, јер се већом царипом даје бол.а заштита роби чи.ја се израда може у Срби.ји иајлакше одомаћити. А како мп увозимо поглавито грубл.у робу, од њеног јачег оптерећења добија н држава већн приход. Оснм тога, детаљно разрађена тарифа даје царинскпм чнновиицима врло великп посао, јер распоређивање робе у категорије, кад тпх категорија има мпого, стаје доста н труда н времена. Особито је важно да се прн израдп нове тарпфе обрати пажн.а на утврђивање објективних знакова робе (као модел може послужити немачка тарифа), .јер су субјективни знацн одвећ непоуздано мерило. А поделом на основу техничких метода но којима је једпа врста робе израђена спречавају се многе злоупотребе. II нзвозна тарифа мора се новим уговором мењати. Ова од 1892., и ако нотпунија од нређашн.е, има нзвесннх празнина, које су се, нарочито услед веће разноликости извоза, почеле доста јако осећати. С тога се у извозну тарифу новог уговора с 1 Посао при израдп нове тарифс мора оити скодчаи с огромпим тешко1.ама. Код нас се за иупих 10 годпна ппје готово ни мислило да уговорн ко.ји постоје пису вечптн п да треба нрпкупл.ати потребпу грађу да бп се у ноге уговоре упеле све ноиравке које «'*н по стеченом искуству одговарале земаљским интереспма. Те грађе има тако мало прпбране да п пова тарифа, крај свпх папора, неће моћн потпупо пспунити свој задатак. Нбог те помарпостн иаши ћ«‘ делегатп «'*нтн вр.то слабо наоружанп према аустро-угарскпм, којн ће као п 1892. располагатп свим потребним материјалом.