Delo

Д Е Л 0 50 Силна утакмпца страних, нарочито ирекоморскпх аграрних производа, у првом реду жнта, учпнила је веома тешким живот немачких пољонривредника. Услед екстенспвног обрађивања аграрна производња односн у Амернцн врло мало трошкова, а усавршен и веома јевтин нут преко мора не смета много њиховим производима у утакмици на европскпм тржиштима. Шта више, нудећи своју, робу која их је тако мало стала, у огромним колпчпнама, Амернка је успела да побије цену домаћнм производима.1 То је главнп разлог због кога је ееоско становништво иочело опадати и се.Јптп се у варош. II као војннчка држава Немачка није могла допустити да слабн и пропада онај део становшшттва који је по сво.јим физичким особинама једнни у стању датп савртиене војнпке. Отуда се, између осталога, појавила тежња да се сеоски произвођачи заштнте впсокпм царпнама од туђинске утакмице. Та .је тежња добила кошсретну примену предлогом опште царинске тарифе којн је немачка влада подпела нарламенту прошле године. Овде се нећемо упуштати у то, каквим је још разлозима била наведена немачка влада да поднесе свој предлог опште царинске тарифе. За пас- је посредно, да ли се она у томе повела за силом аграрних партија, које су своју моћ раннје показале одбцјањем великог каналског пројекта (РајнаЛаба), за који се и сам цар беше заложио. Нема већу важнос-т за нас ни питаЈве, колико ће високе заштитне царине, нредвиђене у владином нредлогу, доиста користити сеоском становппштву, а колико ће опет, с друге стране, услед поскупљен>а животннх намирница отуда имати штете индустрија и многобројни сиротни потрошачи. То .је чисто њнхова ствар. Нас се овде тиче само предложена тарифа. На новој тарифи радило се систематскн пеколико година (од 1897.) с материјалом каквим се вероватно још никад није располагало при изради једне тарифе. (У том цнљу била је израђена веома обилата статпстика целокунне земаљске нроизводње). Тај .је рад бно за све време предмет најживљег интересовања не само у Немачкој, него, може се слободно рећп, у целом свету. Слутпло се да ће аграрнн ставови садашње тарнфе бити знатно повпшенн у иредлогу који је немачка влада спремала у 1 Исмачкн аграрцн су се жалилп. да цепу њнховнх пронзвода одређује стање прекоморске ионуде. а пе величипа трошкова које на производњу ваља у земл.и уложити.