Delo

Д Е Л 0 .) > 1>аља још узети у обзир, да су у предложеној тарпфн оптерећени доста високим царннама и многп предмети који сад улазе слободно (као свеже воће, перпата жпвина и др.). Све то јасно показује да Немачка ирелази без икакве поступности као систему врло јаке заштите. Мпннмпналнп царински ставовн нредвиђенн за жита дају иредлогу немачке владе веома озбиљан карактер. Овом врстом ставова утврђује се најмања — минимална — сума царине коју извесна колпчниа робе има да плати при увозу. Та се сума не може смањивати ни по коју цену, ма какви се уступци нудили у замену. Минималним царинским ставовима везују се потпуно руке влади при иреговорима за трговинске уговоре Отуда су ошг врло велика сметња закључивању тих уговора. А обични ставови нису обавезни ни за владу, ни за њене делегате. Њих могу спустити да би се од других добиле олакшнце за извоз домаћих производа. С тога су обични ставови једне опште тарифе важнији по својој тендецији но по својој велпчинп. У предлогу немачке тарифе они су поглавито важни с тога, што одају јаку вољу зазаштитом код најглавнијих чинилаца Немачке Царевине. А кад у владином предлогу има још и минималних ставова, онда не може бити сумње о томе, да тарифа која сад вреди ннје измењена само да би се при преговорнма имало од чега поиуштатн, као што је случај са већином измена које се мрше пред крај периода трговинских уговора. Минимални царински ставови предвпђени су у иредлогу немачке владе за ове врсте жита: раж

5 марака од 100 кгр. ншеница

5.50 „ „ „ „ јечам

3.— „ „ „ „ овас

5.— „ (§. 1. Т. бр. 1—4 предлога закона о царпнској тарпфи). Царннскн ставовп садашње уговорне тарифе, које плаћају и српска жита, износе: за раж 3 50 мар. (100 кгр.), пшеницу з.5о мар., јечам 2 мар. п овас 2.80 мар. Новпшења су тако велика, да је мало вероватно да бп се крај предложеинх минпмалних ставова могла продужити уговорна полптпка са земљама које увозе жита. Остварење тарифног предлога имало би по Србнју, као земљу која извозн искључиво аграрне производе, носве кобнпх носледица. Те би последнце биле двојаке, као шта је дврјак непо-