Delo

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 603 Шта велнш сад? — упита Сретен. — Бог па — ти! Друго не умем нипгга казати! X . . Ово је ипак успех! — писао .је он, у своме бележнику. — Прорачуњен, одмереп п тачан! Стао је доста муке, али не мари ништа, без муке ништа не бива. Ко хоће нешто да уради, мора се, Бога ми, мало и ознојити. Унраво, ја се нисам баш ни зпојио много. Сва .је моја брига •била да прорачуним и употребим личности, п то ми је испало за руком. Ема! ...0 лепа жено! Теби нико ништа одрећи не може! Ти умеш да погледаш неким чежњивим погледом пред којим мора све да падне! Кад твоје пуначке усне протепају какву жељу, човек мора ноге саломити да ти ту жељу испуни! Намолила би Бога, а то да не намолиш Господара, којп је човек као и ми, којп је пун страстп и жеља... Бадава! Ништа без жене !... Ево њене карте! Позива ме да ми саопшти један важан глас. Отишао сам. Седела је заваљена на дивану у домаћој хаљпнн, свежа и парфимисана, читајући неки францускн роман. — А... дошли сте! ГБубите мн руку и рецпте: драгичка! Послушао сам. — Ваша је ствар свршена. — Збиља? — Ви знате да се ја таквпм стварима не шалим! Свршено. Синоћ је наређено министру да донесе указ на потпис. ‘ Господар је каваљер, он мн је обећао и одржао реч као и вазда! Уосталом, синоћ сам видела да сте у ту ствар уплелн п министра иностраних дела. Ја нерадо дели.м свој посао с ким, а нарочито с оном укрућеном лутком. Ја сам њему, знате, учинио неке услуге... — Какве услуге? — Нашао сам му једног човека да га у штамнп брани од ових напада, па је ваљда мислио да му је дужност... — Други нут нећу то! Ја је опет пољубнх у руку молећи за опроштај. — Добро, добро! Ти видиш, зликовче, да тп нипгга одрећи не могу — рече она и новуче ме за косу. — Да мн је да те свега рашчупам! 40*