Delo

ПООТУПАК ПРОТИВУ ОДСУТНИХ II ОДВЕГЛИХ КРИВАЦА (315 кретни случај и да донесе одлуку о продужењу ноступка, ак<» пађе да су сви услови испуњени. — Како из овнх нретпоставака, тако п из речи у § 314 „то се може и противу отсуствујућег или одбеглог ислеђење продужити и до такве осуде доћи, ко.ја ће ма колико у јавном мнењу дејства сирам личности учиниоца имати...“ јасно се види, да је законодавац ово изузетно суђење допустио само у циљу, да се задовољи .јавно мњење, чнји су осећаји правичности овако тешким кривичним делом увређенп. II. Припреме за главни претрес. Ако је суд нашао, да су у п »весном кривичном случају нспуњене све нретпоставке, које наш законодавац тражи за суђење т соп1ишаиаш, то се даљн поступак започиње јавним позивом одсутпог или одбеглог оитуженог (§ 314 сав 2). Пздавање јавпог позива сасвим је умесно, јер с једне стране наглашује, да ће се судити т соШптаПат, а с друге можда ће успети, да одсутнп илн одбегли престане суду у остављеном му року. — У нас контумацијалном суђењу мора претходити јавни позив; у Немачкој и Аустрији псто је тако за с-ве случајеве у којима је допуштено контумацијално суђење, док се у Француској јавни позпв пздаје само за злочине, а за преетупе и иступе, дакле код суђен.а „раг с1е1ап1“, оптужени се позпва обичннм уредним позивом. Што се тиче садржаја јавног позива, у томе се готово сва законодавства слажу. -)авнп иозив (§ 314 став 3) мора садржати: 1. тачно иазначење оитуженог, дакле, п.егово име, презиме, занимање п место његовог пређашњег живљења, у колико је све то познато; 2. назначење учињеног злочнна, због кога се оитужује. Али се наш законодавац не задовољава само назначењем злочина, већ, онако исто као п § 386 Аустрнјског Кривичног Поступка од 1853., тражи, да се уз назначење злочпна додају п „вештаствене околностн, које казнпмост дела увеличавају.“ 3. иозивање оптуженог, да у извесном року предстане еуду. Оптужеип се дакле не познва, да предстане једног одређеног дана или на сам дан претреса, него му се оставл.а пзвесан рок, у коме ои треба да дође п у коме се може спремпти за одбрану. — У одређпвању рока законодавства се у многоме разилазе. Фраицускп законодавац оставља врло малп рок, свега десет дапа: аустријскп међутим одређује најкраћи рок, то .је