Delo

Д Е Л 0 636 књига који су доиста нотпуно једнаки. ('укишни се дублети или ралмењују аа дублете других библиотека или се продају, па се од новца за њих добивенога набављају друге књиге нотребнс за библиотеку. Сем дублета нзмењују библиотеке иојединих ннститута својс иубликације. Такву задаћу има т. зв. академско друштво за размену (Ака(1еш18сћег Таизсћсегет), које су још 1817 основалн немачки уннверситети за узајамну размену својих списа, а коме су нриступилн и многи странп уппверситети. Сем тога су неке државе закључиле 1886. у Брислу ннтернацноналну конвенцију за размену службених штампаних спнса. У ту конвеннију није до сада стунила и Немачка. Као врло добро и важно средство за понуњавање, библиотека показали су су се т. зв. обавезни примерци (РШсћ1ехетр1аге), које издавачи И.1И штампари морају дати држави већином сасвим бесплатно нли но утврђено.ј олакшици у ценн. Неки су иисци против тога обичаја, али већнна то налази као нраведно и корисно. Овде су наведене законске одредбе о обавезннм примерцима у појединнм државама. Последње средство за пове иабавке јесу поклони. У овом Г1пглеска и Северо-американске савезне државе надмашују све остале земље, јер тамо приватни људи често чине богате поклоне библпотекама. Немачка је у том много заостала. Свако дело, које дође у библиотеку, ново нли старо, повезано пли неповезано, кунљсно пли поклоњено, мора да се заведе у дневник за нове набавке илн журнал за акцссије, чијн је најподеенији Формулар иоказан заједно са потребним објашњењима. Овај дневнпк служи за годишњу статистику, јер се из њега видн број дела п свсзака набављених у једној годинн; а назначена цсна дслима дајс могућностн. да он буде у исти мах као књига за обрачунавање пли контролу поднесених књижарских рачуна у тој годпни, ако се датумом или другим неким знаком обележи. да су набавке нсплаћене. Бољс је да овај дневник буде у облику књиге а не у листнћима, као што јспредлагано. Само за списак набављених часописа и дела што у библиотеку долазејош недовршена, штојош излазе, уиотребљавају се п засебни листићи, који се чувају азбучиим редом, на се, кад буду готове поједине године и дела, одатлс бришу, листић се уништава а дело се заводи у каталоге. Ба чување још неиовезаипх свезака, часоппса и дела удешени су и нарочити ормани. Кад смо готовп са свима напред иоказаним пословима, опда се књига шаље коричару, јер јс иравило, да су у библиотеци свс књигс повезане. Ба библиотекара су главна правила о повезнвању књига: а) свака кн.ига трсба да буде ма како иовезана; б) свака књига мора