Delo

412 Д Е Л 0 иотоњи владпка шабачки, овако .је опнсао карловачку богословпју у „Српском Дневнпку“ 1853. бр. 24. и 25.— „Сремски Карловци чувени су због столице митрополита српског народа у Аустрији п због богословскога заведенија. — Пре свега треба знати нашем свјету, да карловачко богословско заведенпје нема свога зданпја; треба му знатп, да то заведеније нема нн онолико соба, колико има разреда (три су разреда у две собе): треба му знати, да су н те две собе под туђим кровом. Овако је снабдјевена н уважена прва зналост Сремских Карловаца! Шта би помислпо или рекао какав ученп путник, посјетпвши Карловце да впди богословско заведанпје; да се нзвјести оуставу н устројенију заведенија; да дозна дух н напредак заведенија; да позна начин предавања п у опште дисцпплнну? Морали би га с нашпм стидом увести у оне двје собе на горњем боју, под туђим кровом, и казати му: Ето, то је Карловачко богословско заведеннје! Устава п устројенија још нема, каошто ето впднте ни свога зданцја иема, а основано је пре 50 година. Предмета нема нечатани, јер нема нарочитих учител>а, а предавање или задавање узрока пз рукописа, то је њихова споредна дужност, те зато и немају никакве плате, зато и таково предавање. Сувише они и не учитељствују дуго, него тек за коју годину.“ „Догматика, која се у Карловцима иредаје, ннје систематпчко израђена. Историја цркве нема плана, нема ученог расположења; сувпше српска јерархпја није израђена, а од Косовске битке до нашп времена, није још ни данас попуњена! Пастирско богословије сачинила су два руска митрополнта, пре сто година. Литургпку, Руководство к читању св. ГГисма, Xерменевтика, Педагогпка, Канонично право, Христијанска и православна апологетика, никако се и не предају у Карловцима. По основннм школама још се предаје свештена псторија и катихизис по Рајићу, дакле од прошлога века. Карловачка, ново-садска и остала српска гимназијска младеж, нема израђеног п печатаног предмета своје вјеронсповеди,“ (п. о. Семинарији стр. 42.). Тадашњи владика горњокарловачки, Евгеније Јовановић, писао је 1850. патријарху Рајачићу: „— Бадава мп овде кажемо да се предаје заиста ова п ова штудија, кад су те штудије малене п несавршене. Ено, нек се погледа у штудијенплан од љета 1821., пак ће се видити наша снротиња велика, какове се књиге из пређашњега вјека за основ штудије излажу. Пак