Delo

418 Д Е Л 0 карактеристике, и што данашњп нараштај за њу слабо зна, овде у целости наводимо: „Из завјета патријарха Јосифа“ „Глас блаженопочпвшег иатријарха Јоснфа, пз његовог завета, народу српском, при избору архијенископа остављеног“. „Шестнадесјатоје число: „Јегда сице о пмјени мојем, јенГе по милостп Божнјој притјажају, здраву н прн нолному разсужденцју сушчу, расположеније сотворити, от Бога дано ми бист; једнио јешче на сердцу лежнт мн, да скажу братнјам мојпм еппскопом, јако да не пмјејут, јешче же да покажут мпровп п народу нашему, соблазителноје тшчанпје, јеже којемуждо бити архијепископом п мнтрополитом. Амин глагољу вам, јако превелико — претјашко јест бремја сцје, и не может кнждо от вас понестн је, јако нитко, иже совершено неотречетсја себе, и не возмет крест госнодењ, нже, кромје церкве и народа, что либо љубпт нноје, достопи јест, да сједет на свјатом престоље св. Сави, Арсепнја н Макспма. Званпје спје предосторожиаго, отважнаго, храбраго н неустрашимаго духа, п всјачески непорочнаго жнтељства мужа взискујет, в којем нибуд прнзрјеппју слаб мптрополит на пагубу паче, нежели на ползу будет и цркви и народу. 0 братије моја возљубленија! внушајте словесем мојим, пошчадите чест и достопнство ваше, пошчаднте народ от таковаго великаго соблазна, јакоже показан бист, иа посљеднима двама соборама. Будпте му отцп п истнни пастпрнје, а не најемннци; будите вјернн храннтелпје прав и привилегпјп .јего, јаже он неописаними жертвамп, и потокамп кровн својеја снпскал и стјажал јест, и нмиже ви .јесте, јеже јесте.“ „Тп же, народе храбри н славни, обаче много нешчаснн, нзбери тебје таковаго пастира — началника — иже точију твоје и церкве благо возљубил јест, пже не продајет свјатини, нже иерукополагајет на мздје, нже не њенпт парохији, но нже готов јест за тебе и за свјатују церков твоју п жнвот и душу своју положити! Прокљат всјак иже из нната каковаго прнзрјенпја избирати будет митрополита! Имјејај уши слишити, да слишит". Ко је овај извод доставио уредништву „Српског Дневнкка“, не знамо; но судећи по пропратници: „Народе! Ево тн аманета, ког тн је твој ннгданезаборављенн патријарх Јосиф, у свом завету од 9. јуна 1847. оставио, кога свагда у срцу и душн носи, и добро внимај, како ћеш жељу свог седог патријарха нспунити“ држимо, да не ћемо погрешити, ако кажемо,