Delo

420 Д Е Л 0 нитих људи; тако исто уме оно да погреипг и у појединим народним установама и идеалима. Напоменулп смо, како је јавно мњење весело и радосно било 1848., кад је, уз војводовнну српску, проглашена н установљена српска патријаршија. Каква је била српска војводовнна п чија је она управо била о томе се српско јавно мњење одмах после 1850. уверило, жалећи оне хиљаде п хиљаде погинулих за њу Срба п попаљеннх српских села и варошп. Српска патријаршпја, на протпв, н данас је у поштовању код .јавног мњења. Мало ко од Србаља зна, за што је она установљена п потврђена. Ко хоће, уме н може, да мало озбиљније промисли, тај ће, по прочитању наведеног напред Рајачићевог писма грофу Рехбергу, друкчије мњење о њој задобпти. 11>ему ће сада јасно бити, зашто се Србима у Угарској не да слободан нзбор патријарха, и зашто им се не ће нп дати; за што српски црквенонародни саборп ие могу бити без комесара п зашто се комесар с онаком помиом дочекује н пспраћа. Да су Срби којом срећом и 1848., а и 1868. односно 1874. остали при својој архијепископији н митрополијп, п да и сами нпсу почели тврдити, да су карловачки архијепископи и митрополити наследници српских — пећскнх — патријараха, за пзвесно би се н српски народно-црквени сабори одржавали без комесара, као што се н румунскп одржавају. Овако, Србп у Угарској, не треба да се надају, да ће више саборисати без комесара. Њега ће моћп из сабора и синода истиснутн само мађарски уплив. Ако Мађари узбуду кад — што данас нису — толико снажни п увиђавни, да узмогну Бечу довикнути, да је српскп патријарх њнхов велпкодостојник а не бечкп; они ће једини моћи укинути установу комесара у сабору и спноду. Ршмесара у сабор и спнод нису поново увели Мађари, него Беч. Андраши и Етвеш, н осталн родољуби мађарски, зналн су врло добро, ко су н шта су и чији су били комесари у саборима и синоду, те их у њих зато н нису хтели шиљатн, нитн у IX зак. чланак од 1868. стављати, да се српски п романски црквено-народнп саборн не могу без њих држатп. Када је оно 1874 грађено саборско устројство, комесар Хубер, бечкн човек, знао је удесити, да сабор прихватп установу кр. комесара, те сад сабори „кпјају“.