Delo

ЈУНАК НАШИХ Д Д Н Д ДРУШТВЕНИ РОМАН ОД ЈАН^А М. ВЕСЕ^ТИМОВИДхА (НАСТАВАК) XII Нанншанио је пзврсно. Чланак направи читаву буру. Све је заинтересовао, што се бавило јавним животом, и, што је најглавније, сви налажаху да је тако. Он је тако документовао недостатке и показао шта је требало радити, да му се ни с ко.је стране нпје могло спорити, и свн осуђиваху управу санитета. Међутим није нн санитет дремао. Начелннк санитета, човек осетљпв а и частољубив, не могаше допустити да му се баш тако отворено пљуне у лице. Он је слутио намере Сретенове и добро видео на шта циља он. Зато му н не хтеде остати дужан, него се маши и он пера. И сада у истом Прозорју поче излазити одговор начелников дугачак, без уздржавања и устручавања икаквог. Назва у томе одговору Сретена незналицом, његово излагање назва простим причањем, рече да нема нн једнога става у целоме наппсу да није погрешан, неистинит „па па неким местима чак и лажљив, т. ј. противан ономе што се може очима видети н рукама опипатиХ Примера ради наведе један цитат пз напада каш) у Србији има толпко округа од толико стотина хиљада душа а немају нп једног лекара. „Ех“ — вели у сеом одговору г. начелник — „то је за г. Срећковића занста стидно. Свако зна, а није тешко ни знати, Дело књ. 26. 30