Delo

X Р 0 Н II К А 461 код већнне метала на око 10° пспод тачке очвршћавања. Само се код бизмута јавља при 40°—80° испод те тачке; код олова се тај максимум поклапа са тачком очвршћавања. Стање струје по очвршћавању метала указује на зависност процеса хлађења загрејаног тела од времена. З.0 — Те струје не могу се протумачити, као да постају поводом термоелектрпчннх струја, а услед температурне разлике између метала, који се испитује, и електрода. 4.° — Карактеристичнн моментн у току струје хлађења у опште не зависе од природе електроде. б.° — Правац те струје у дотичном металу потпуно је одређен и на пр. код калаја подудара се са правцем Земљнне струје у томе пределу, где се оглед врши. 6.° — Вероватан узрок постанку струја хлађења јесте у променама запремине дотнчног мегала. Како могу промене у запремини изазивати електричне етрује — о томе г. Бахметјев даје у опште ову хнпотезу: Ако сматрамо атоме као згуснути етер п узмемо да „тешка“ материја, која има моћ апсорпције и електричких таласа (што су и доказали огледи Б е п а г с! - о в и и КI е ш е п сл с - е в и) — онда имамо права закључнти, да су атоми до извесног стеиена непробојни и за сам етер. Тада мора онај етер, што се налази у молекнларннм просторима, или продирати у тело или излазити отуда, према томе да ли тело којим било узроком увећава илп смањује своју запремину. То продирање и излажење етера изазива елетричне појаве — електричну струју у овом или оном правцу. Да, на основу ове хипотезе размотримо ближе ту појаву струје. Узмите, да посматрамо какав растопљени метал. Хлађењем се његова запремина смањује. Етер, крјн у том случају изилази из међумолекиларних простора, изазива електричну струју извеснога правца. Сад настаје тачка очвршћавања дотичног метала, и ако не настане каква нагла промена у његовој запремини — етерска струја постепено бива јача и електрична струја задобија извесан потисак у своме току. Тај потисак појачава струју која већ постоји, кад етер за време очвршћавања метала излази из њега т. ј. кад се метал за то време стеже (на пр. калај) а смањује је кад етар улази у тело т. .ј. кад се метал за то време шнри (на ир. бизмут). По свршетку те абнормалности у току мењања запремине, етер услед Дело кн>. 26. 41