Delo

БОСНА II ЕРЦКГОВИНА 41 На сваком кораку богумшш су размишљали. Католичкп свет још је имао времена да поправи своју погрешку, да призна богумиле за следбенике вере Христове, н да се снажно за њих заузме. Но узалудна је бпла свака нада. Католици нисугледали на друге рншћане као на браћу, но као на јеретике и погане. Кад .је султан Мухамед ио заузећу Босне кренуо на Ерцеговину, тамо наиђе на жесток и упоран отпор православних и богумила, „што је, велн Ажбот, најбољи доказ, да је правн узрок паду Босне бпо прогањање богумила." Другим речима: за пропаст Босне кривје католнчкп свет н римпапа, угарски краљевн Жигмунд н Матпја, п католнчкн народн, којн су нм служилн око савлађивања несретне земље п несретног народа, а највише Маџари п Рвати. Католичка црква унела је својпм уилетањем у Босну квареж, која је узрок пропадању сваке државе н народа; лаж је њена мајка. Богумилски народ бојао се с једне стране политнчког заробљења, којим су му претили Турци, а с друге бојао се да ће пзгубити своју милу веру, у којој .је.још нре неколико десетина годпна постигнуо тако морално савршенство, дасу.јој се п протпвннцн дивили. Једна опасност претнла .је са Истока, друга са Запада. Предиоследњи босански краљ био.је богумил. Одрастао беше у сеоској богумилској породнци по свима богумилским правилима у скромностп, поштењу н богобојажљивостн. II жену је узео ио богумилском обичају н правилу. Пзбор за краља нерадо је примио. Примившн се избора, морао је нолитпчпти. Да би му били наклоњени римпапа и Маџари, примио је католичку веру. Но онн му не вероваху да је искрено преврнуо вером те су од њега тражили других доказа — да преведе у католнчанство и своје бивше једновернпке. Он у почетку нцје хтео то чпннти, алнјепосле неког доба впдео да му није друге, но да одпочне одмах посао. Слично се догодило са многом босанском властелом. Бацали се људи, кад су видели да другог нзлаза неме, у наручје католичке цркве, али су се опет пзвпјалн из њега чим их је католичанство почепо .јаче к себи прпкивати, па су се враћали или богумилству, или прелазили православнима, нли најзад Мусломанима. Рватскн историк велн, да су се богумилн турчили из жудње за осветом, којом су пламтпли протнв католичке цркве. II кад би било заиста тако, како вели рватскп историк, то би само био доказ како се недопуштено и нејеванђелскн тада држала католичка црква према свпма