Delo

4 ‘1 Д Е Л 0 па с њнм п за њега терају полнтнку с народима којн стоје по даље, те не могу одмах на први поглед докучитп ни гледањем нп мпрпсањем да се под спољним сјајем скрива трулеж, која заудара на гроб? Огромно пространство, које од Татранскпх гора до границе Дрне Горе обухвата сву Угарску, Рватскунокуппране земље, поље је једпнствене аграрне пропасти. Да су се Угарска н Рватска изједначиле у аграрној разореностп доказ је, што земљорадња у Угарској и Рватској пма тога нстог неумољивог н до сад победнпчког непријатеља, кога нмају Босна п Ерцеговпна. У Босни и Ерцеговини видели смо да .јетај непријатељ новчана привреда. То нам доказује, да Угарска и Рватска ннсу ништа допрннеле јачању благостања у Босни п Ерцеговинн п решењу оних питања, која су узрок њихову пропадању. Угарска н Рватска морале би најпре код своје куће решити аграрно пптање, па тек по том могле би тражити да онај, који им је дат под управу, чека с уверењем, да ће му оне поправнтн и оздравптн његово стање. Кад је овако стање у Угарској п Рватској, главни окупаторски чпниоцп морају да воде експлоататорску полнтику у Босни II Ерцеговинн. II заиста су све привредне новнне, које је окупацнја увела, само помоћннце н станнце оне политике, која на Босну н Ерцеговину погледа онако, као на пр. Енглеска п Немачка на своје ирекоморске насеобпне. Мп Чеси, а с нама сви народи у аустриској половинн државе навнкнути смо да гледамо на Угарску као на домовнну сретних политпчара. Са завишћу гледамо како нас нашп сунграчп изигравају. Политичка игра с њима тако је обузела сву нашу пажњу, да нам не преостаје иажње за њнхове домаће нослове. Мпслимо да сваки поједпнн пз њпх нлнва у благостању, пошто су толико злата као опсеном извуклп из наших џепова п стрнали у своје. Све што су Маџари радпли п што раде чпнп нам се да треба и ми да радимо. А међутим баш у славним успесима маџарскнм пма многога чега се треба добро чувати, а нпкако тако радитн. Ироучавање угарских прилика од изравнања са Аустријом једно је између најпрешнијих задатака наших политнчара и писаца. Др. Стеван Бернат штампао је 1893. у Берлину књигу ,,1>ак уегр1апс1е!е Сп^агп“ (заложена Угарска), у којој доказује да угарско земл.пште пма већ толико дуга, да сва земља скоро не ће доносптп нн чисто катастралног прихода. Године 1893 бпло је 639 мплијуна форината пнтабулисаног дуга на нено-