Delo

86 Д Е Л 0 вани, и помоћу ових текстова, хронолошкп распоређених, израдпо је историју свију институција.1 Док су се у 16 веку исторпчари мешали у партиску борбу, служећи се науком као убојним оружјем, у 17 су веку сви лојални служитељи краља и државе, и одалп су се научним студијама уз припомоћ краљевства, може се чак рећи, под његовим вођством. Готово су сви имали државие службе: Бонгар је био амбасадер, Дишен, Мезереј, два брата Валоа, два брата СентМарт били су краљевски историјографи, Бализ је био Колберов библиотекар, а Диканж благајник Француске у Амјену, био је у непрестаним везама с министрима Луја XIV, који му је хтео поверити, да уреди велику једну збирку француских историчара. Поред монархиског утицаја био је од исто тако велнке важности утицај цркве на нсториску науку. Као што су у ово доба биле утншане политичке борбе, тако је била утшпана п религиска борба, пошто је по Тридентпском Сабору извршена делимична реформа у католичкој цркви, н пошто јо престала опасност од анархије с једне страпе од демократске .'lure, с друге стране од протестаиске анархпје аристократа. До душе, разне су тенденције цепале клир, али пису изазивале велпке npoTiiBiiocTii. Свештенство оба реда заједнички је вршило своје дужиости према држави и краљевском ауторитету, и са једнаком трудољубивошћу неговало је иауке и све интелектуалне радове. Наравно да у научном погледу није могло иматп ону смелост ири научиом истраживању и при иоставл^ању теорија, као осталн научници, али су нмали метода, стрпелжвости п држали се траднција, што је све допринело, да су могли отпочети велика и пространа предузећа. Њнхова је још одлика правилност н обазривост у раду, а иарочито љубав према Средњем Веку, којп је велика енока за цркву. Као што је у 16 веку тако рећи „пронађена“ класична старпна тако је у Француској у 17 веку поново пронађец Средњи Век. Исторнја Средњег Века великим је делом историја католичке цркве; једно се од другога не може делити, п немогуће је унознати историју Средњег Века, а не познаватп канонско право, теологију, у опште целокупан црквени живот. Природно је, да се та љубав, скопчана с толн1 Прво издање Дц Канжа је од 1673 у трп књиге. Доцнпје су (1733) Бепедиктинци издали потнунпје издање, а после њиховог било је .још неколпко раширених н нопуњеннх издања, Дпканж је публиковао 1688 и »ilossarium ad scriptores mediae et infimae graecitatis.