Delo

38 Д Е Л 0 строгом анализом и компарацијом текстова, и његово је дело1 врло добар упутник, који помаже да се човек нађе у маси конфузних и противуречених сведоџаба разних историка, у доба док још није дефинитивно створена етнографцја, нумизматика и дипломатика. Али је од свију ових редова најзнамеиитији бенеднктпнски ред, пред чијим сјајним делима бледе радови свију ос.талих редова. Овај ред је и при свом постанку имао одредбу, да се бави науком, па се одавао науци неуморно, са неисцрпном ерудицијом, тако да су изрази „бенедиктинска наука“ и „бенедиктински рад“ прешлн били у пословнцу. Ма да великп део ове славе припада бенедиктинцнма из Средњега Века, опет највећи део славе припада конгрегацнји св. Мавра, која је основана 1627 г. н чије је главно седиште био стари манастир Сен Жермен де Пре. He могу се побројати небројени историски радовн бенедиктинада од ночетка 17 века до краја 18. Довољно је поменути имена Ренара, Марлота, Лик д' Ажерија, Мабилонакоји је напнсао историју свога реда и постао творац дипломатике делом De ге diplomatica libri VI (1681), Монфокона. који је поставио принципе грчке епиграфије1 2 3 п показао сву корист, коју може иматн историја од старих споменика, Мартена и Дпрана, Филибиана. Мартен је сувише рано отпочео са нзучавањем обичаја, историје и религије Гала.4 Незадовољни да публикују најбоља издања које су ранији бенедиктинцн дотле израдили п да понуне глосар Дп Канжов п Мабнлонову дипломатику, предузели су били да издају нове велике збирке које су још и данае основа за све наше студнје о Средњем Веку: Gallia Christiana (публикација је отпочета 1715, и до ХШ свеске издали су је бенедиктинци), L' Art de verifier le dates, Keceuil des Historieus des Gaules et de la France (отпочео je Буке, a 1 Histoire des Empereurs et des autres princes qui ont regne durant les six premiers siecle de Г Eglise, justifiee par des citations des ecrivacns originanx (1690—1(88). Ово je дело пандан делу Memoires pour servir a Г histoire ecclesiactique de six premiers siecles (1693—1712). 2 Мабилонова cy дела сем Дипломатике још ова: Annales ordinis S. Benedict! ad a. 1157. (1703—39), Acta Sanctorum ordinis S. Benedicti (500—1100). 9 cb. 1663—1701. Museum Jtalicum (1687—89), Vetera Analecta (1675—85). 3 Paleographia Graeca (1708). 4 La Religion des Gaulois (1727), Histoire des Gaules et des conquetes des Gaulois (1752—54).