Delo

СТОЈАН МУТПКАША 187 — Омрви ти, омрви још, — викну строго, — немој уцјењпват’ него поштено збори. — Па колико дајете ви? — запита газдиница оштрије. Ја сам рекла своје, па и ви реците своје... Стојан погледа у Перу. — Колико мислиш да је нраво? — запита. — Ја... не знам добро у робу, — поче замуцкиватп Перот ама ти велиш да је добра... А ако је добра роба и тефтер, онда би ја дао четири стотине тридесет хиљада гроша... Стојан намигну на Анђу, па обори главу. — Тхе, толико ће ваљати, — рече. Анђа их погледа обојицу и потсмпјехну се. — А јели то право? — запита. — Онака роба и тефтер, па за те паре?... То ја никад жива дати нећу... Даћу за четири стотине и иедесет хиљада најниже, па како вам драго... — Имаш ли душе? — запита Стојан као молећп. — Перо ти плаћа лијепо. — Не плаћа! — Плаћа! Перо поче опет звиждукатн и шетати по авлији — Мени је до погодбе, а није до пара, —рече најпошље. Ја ћу дати још десет хиљада и то ми је пошљедња... — II она мора дати! — готово врисну Стојан. — Нема ту сад тамо амо... То је лијепо плаћено!... Газдиница слегпу раменима. — Па... нек је сретно, — рече. — Отимљете ми пуно, ама шта вам могу? — Сретно! — викну Перо п нружи јој руку, да се рукују. Стојан се само осмијехну, приступи јој и потапша је по рамену. XXXI Магаза Перина била је једна од највећих н најљепшнх магаза у шехеру. Шнрока, 1џх>страна, впдна. Двоја, велика врата гледала су на главну чаршију, а трећа, мања у једну крнвудану улицу, што је магазу онкољавала с бока. Шилте ни чекмеце у њој нпје било. Н>пх је замјењивао дугачки, овисок банак, тезга, претрпан сваковрсннм чохама, басмама, папприма. Само једно мјесто, за којим је газда стајао, бнло је иотпуно нразно п чнсто. Гафовн велнкп, мавеном бојом бојадисани, бнли