Delo

СТОЈАН МУТИКАША 191 и тако ту се ја спомињат'... Паре, наре твоје и Перине учиниће ме најкрупњим чојеком!... А Перо ншнта и не надзирава. Ла радим како хоћу... Дајем њему, а узимам и себи којшко хоћу... -Ја сам и данас нашим чаршилијама круиан. Ама мени није стало за њима и хоћу више... више... више... Он издизаше руке изнад себе, као да би до неба да дохвати, а газдиница је пружала главу између њих и силом му се увлачила у загрл^ај. Горећи, обавијаше га обема рукама п снажно прнтезаше себп. Обасипала му је пољупцима и чело н очн и образе. „Шта је то?“ као да је хтио запитати он и одгурнути је, али се она припијала уза њ све то јаче, те га чак оборпла и на траву, а љубила све ватренпје, жешће... II дуго, дуго остајали су у травп и тек испред поноћи враћали су се у собе. XXXII У задње доба Стојан што год је зампслио, почео је одмах изводити. Жељан да му се име што чешће сномиње п да свак „високо“ мисли о њему, почео је једнога пстога дана да зида три велике куће, а у три разне махале. Најљепшу и највећу кућу почео је градити на главној чаршији, да може упадати у очи и странцнма, којн дођу у шехер. На њој је раднло преко четрдесет мајстора. Кад се полагао темељ, газда Стојан дошао је да личпо присуствује, те је својом руком два камена темељца прелио вином, прекрстившп се три пута прнје тога. Обичај је захтијевао, да том приликом све мајсторе н аргате почасти, а пошто је Сто.јан поштовао обичаје, то их је „пзврсно“ почастио. На четрдесет мајстора паредио је пуннх двадесет литара впна и још је захтијевао, да се сво вппо испије пред окупљеннм свијетом, како бн се п о томе могло причати. А свпјета је било силеспја! Беспослене чарпшнлпје, са дна и са врха чаршије, оставиле празне дућане п дошле да осехире, како ће се основатп нова „бина“. Неколико сељака дошлп тражећн зараде, а читав табор дјеце окупио се тек радн галаме, јер су зналп, да ни један овакав скуп не може проћи без галаме. Поноспто, са презрнвпм осмјехом на уснама, разгледао је Стојан окупљену светпну. Необично се радовао, кад је опазио, како га заднвљено гледају. „Како су сада свп снтнн, а како