Delo

192 Д Е Л 0 лп им се чнннм крупан“ мислио је, полазећп у магазу, „а како ли ће ме гледати још кроз коју годину“... А још се впше обрадовао када је чуо, да се у чптавоме шехеру збпља нн о чеме говорнло иије, колико о његовнм кућама. Чаршилпје су унапријед процјењпвале: колико ће која запастн новаца и кладиле се око тога. Внше од тридесет њнх окладплп су се „са по ручак“, а преко недесет „са по десет литара вппа“. Осим тога једни су тврдили, да ће иа велнкој кући бнти шест врата и двадесет прозора, док су то други одлучно иобијали, говорећн, како ће бптн само четворо врата и осамнајест прозора. Десило се, да су двојица, преппрући се око врата и нрозора, почелн вријеђати један другога и частити се којекаквим псовкама, док није дошло сасвим „до густа“, т. ј. до шамара. Онај је први, случајно, изјео пуних двадесет шамара, а други само двадесет и четнри. Таке свађе, као н опкладе, понављале су се готово сваки дан н расле све то впше, као што је и кућа расла. На не само чаршилијама, него н некаквнм претргама, чак нз осме махале, као да пређе у страст то клађење н свађа. Нпјесу људи имали када распремпти дућанчнћа, него их одмах остављали, — не обзирући се на све муштерпје, — па трчалн пред „бину“ и гледали, како се зида. Једни су пешто на кући хвалили, други кудили. Чак су се ночели и око мајстора пренирати и питати се: који је бољи? Због тога се створише и двије партије. Једна је држала страну брадатоме мајстор Фрањи, што је могао једним ударом чекића преполовити велики камен, а друга је држала страну мајстор Шими, што је најтежи посао могао радити пјевајући. Чак је и по зиду, као по улици, трчао пјевајући, „а да му се мало отиснула нога, неби га земља жива сачекала“, као што говораху његове прнсталице. II једни су истицалн врлине свога љубимца а други свога и обично је настајала таква граја, да су оба мајстора морали остављати чекнће и трчатп да зову полнцију, нека их умири. Што год су свађе биле чешће, Стојан је изгледао све то веселији. Обично у магази примао је извештаје о њнма и што су биле крупннје, тнм се више радовао. Одмах се почео и смијатн више и чаврљати, шалити се. Са слугама је поступао љепше, блажије и, мјесто да их части шамарима као обично, само би нх малко кврцнуо по носу или потегао за ухо. II све су то ситнице до сада, — говорио је гласоношама, трл^ајући руке. — Ове су куће само ночетак, што се каже.