Delo

СТОЈАН МУТИКАША 193 А градићу их ја још, какве овђе још никада нико није ни замислио, а камо ли виђео... Боже мени здравља, а имаће се свијет још чеме чудити... Нијесам се ја џаба родио... II свакоме се тако хвалио. Коме није могао усмено, томе се хвалио писмено. Муштерије су биле осуђене, да му из трговачких писама читају читаве чланке о зидању кућа. Морали су читати: и колико мајстора ради на њима и колико им се плаћа и какав се камен узиђује. Ако је којп касабалдја дошао да накупује робе, он га је одмах изводио на куће и показнвао му: гдје ће бити која соба. Једном ријечи: он је говорио само о кућама и говорио толико, да је Перо по пуних пет дана пропуштао, а да не завири у магазу. Страховао је сиромах да га Стојан опет не ухвати и да не потегне своје грађевине у разговор. XXXIII Лпцем на Божпћ, а на два сахата прије сванућа, пробуди се Стојан, сједе на душек и, протежући се, гурну газднницу Анђу: — Устај, па наложн фунур н дај ми преобуку... Треба да се иђе у цркву. Газдпница се промешкољи, подиже се н она н поче се чешкати. — Рано је, — рече зијевајући. — Није, — одговори Стојан и одгурну јорган са крнла. — Чини мн се, да сам кроз сан чуо прва звона. Не говорећи ништа, газдпнпца се дпже, лијено се примиче пећн и, као преко воље, ноче гуркатн у њу дрва н луч. Упалп ватру. Затнм опет знјевну, онет се почеша п, огрнувши се лакпм шалом, изађе нз собе. II док се Стојан још протезао и као смишљао се хоће ли устати или неће, она се врати, носећн преко једне руке нове чакшире, нов фес, траболоз, антернју н салту. а преко друге чисту, утлејнсану кошуљу. Све то остави преда њ п, измакнувпш се у крај, скрсти руке и поче се молити Богу, према икони. — Је ли студено на пољу? — запита Стојан н прнхвати за кошуљу. - Студено, — одговорп она, прекпдајућп молптву. — А авлнја се бнјелн.. Чпнн мн се, к'о да је снпјег напад'о... Дело књ. 31. 13