Delo

196 Д Е Л 0 н да јој се смије јавити као стари, добар познаник. Кад је видио да се кренула пз цркве, спуштајући на тас свој малени прилог, испрси се малко и поче се осмјехивати. Хтједе јој и руку пружити. Али она прође мирно, лагано, не скпдајући рука са појаса нити дижући главе. Није га ни погледала. II њему клону рука па устукну натраг, не усуђујући се ни рјечце прословити, као да би тиме какву светињу повриједио. Навријеше и осталн људи из цркве. — Христос се роди! Ваистину се роди! — поздрављали су се са свих страна. Неколицина поздравише и њега н стегнуше му руку, али он није одговорио ништа, нити.је знао шта ће одговорити. Тек када се, између осталих, помоли и усукана глава Јегуљина, а ситне, мишије очи зауставнше се на њему, он приступи ближе и стиште Јегуљу за руку. — Нешто ми јутрос паде Бошко на памет, — рече, — знаш ли шта он ради и ђе стоји? Јегуља узви шијом и погледа га испод ока. — А готово ништа не ради, осим што пије, — одговори. — Што гођ је им’о земље у селу, а што му је од оца остала, све је прод’о, па купио овђе некакву кућицу. Кућица му је у Мирчетића сокаку п у њој живи... Несретник је то један, брате!... Чудим се од чега живн. Купује и продаје некакве браве и говеда и то му је све... — А има ли ђеце? — запита Стојаи, стежући му рукујаче. — Пма двоје... Красна су му ђеца, к’о... к’о што пм је и мати красна!... — Красна, — уздахну и Стојан. •Јегуља извуче руку из његове и иоправи кпту на фесу, иустпвши да га удара по челу. — А и ваљана је, — додаде тише. — Туђе хаљине шије н нере, а ђецу одијева... 01)евена су јој и чнста к’о газдинска. Стојан пође иеколико корачаји, па застаде. — А како може сачуват’ љепоту 'нако, кад се пати и кад јој Бошко пије? — запита. — Лнјепо, — дочека Јегуља и као уозбиљи се. — Он њу држн к’о ннкону... Кад је најпјаннји, неће он њојзи никада једне грке рећи... Тепа јој к’о ђетету... Не може да се окани пића, ама ће нрије умријет' вего прстом додирнут' до ње, а