Delo

СТОЈАН МУТИКАША 197 камо ли да је удари, к’о што други раде. Онога чуда још нијесам виђ'о!... — Па се и непоинади с њоме? — Јок, — осијече Јегуља. — Ако га она прекори, а он удари у плач к’о дијете... Плаче и куне се да неће више, а вве јој љуби стопе и моли да му 'прости... Кад се отрпјезни, крије се и не смије да јој у очи гледа. Стојан удари штапом по снпјегу и обори главу. — Још нијесам чуо за такога ђувегнју, — рече као за се. — Нећеш ни чут’, — завршп Јегуља. XXXIV Други дан Божића, иза летурђије, подијелише се богомољци у груне и разиђоше се по свима махалама, да честитају празник пријатељима. По двојица, по тројица, по четворица, а чезто и по осморица, заједно су ишлп из куће у кућу п честитали. Било их је много, који су свраћалн и у сасвим непознате куће, само ако су им врата била окићена бршљаном, у знак да су православне. II ту су честитали и частили се. Нарочито су се свраћали онамо, гдје су знали да има дјевојака н гдје су узгред могли проашиковати. II из свих кућа, нз свих махала, ориле су се веселе нјесме и проламале оштри, струдени ваздух. Пзгледало је, као да читав шехар, одјенут снијегом, пјева и весели се. Све као да слави дан Христовога рођења! II Стојан је пошао да честита својим муштеријама, иријатељима и знанцнма, али сам. Нитп је тражио ни звао кога, нити би му пријатно било, да га је ма ко позвао. „Сам сам се и родио“, прошаптао је сам себи полазећн, а тако је мнслно одговоритн свакоме, који би се усудио запитати га: зашто је усамл>ен? Кукасти штан газда Симин носио је п данае са собом и онпрао се на њега, мислећи, да тако изгледа важнијп п озбпљннјн. Лагапо је газио по сннјегу, којн је пуцао и шкрнпао под ногама му, не осврћућн се ни на коју страну. Бојао се, да му се поглед пе сусретне са погледом каква гоље, те да се не би морао, по обичају, мнрбожнтн с њпме. Стојан је тако прошао кроз неколико сокака, а да није сврнуо нн у једну кућу. Тек кад је дошао до Першшх врата.