Delo

•214 Д Е Л 0 је колективна интервенција р]вропе у унутрашњим пословима Турске... 1>ел. Снле имају не само могућност но и обвезу да предузпмају пнтервенцпју у свпма облнцима п са свима средствима којима оне располажу (Кеуие с1п сћчн! 1п1егпак. св VIII стр. 367.) Арнц опет држи да се једнно интервенцијом може решнти Источно питање. Појединац — каже он — умире од прпродне пли насилне смртп, државе обично умиру насилно — освојењем или поделом. Ово ће, по свој нрилици, бити судбина Турске. Али, у том међувремену, треба ли јој дати неограничену слободу да пзврши над популацнјом сва могућна зла која је онау стању да учини? Сав цнвилизовани свет једногласно одговара са: не. То се опет не може ничим другнм постићи до интервенцијом (К. с!и <Тго11 пАегпаС год. VIII стр. 673). „Ннко не би дошао до иомисли — писао је Џон Рисел у „Тајмсу“, 2. септембра 1876 год. — да препоручи нашем посланику у Берлину или Петрограду да се умеша у администрацију или правосуђе Нруске нли Русије. Али Турска је нзузетак од свих днпломатских нравнла, која унрављају над нашим односима са страним државама“. Што се узрока тиче сваки је од државника н публициста у стању да наброји новише њих који бн могли пзазватп оправдану интервенцију у Турској. „Мећгеге с!ег &епапп(еп Мо11уе каже Гефкен, шзаттеп иис! ^е^епетапбег шгкеп. Г)ег Сгер;еп*а1/. с1ег ^апгеп геИ^шзеп зИШсћеп ипс! гесћШсћеп Аизсћаип^еп ипвегег сћизШсћег (хезИШп^ ипИ с!ег, аи! мге1сћег с!аб Бећеп Иег МизШтаппег ћегиМ, 1б( бо ИигсћотеИепс! с1азб сИе ГЈптб^ИсћкеИ, сће ап1' ИетбеЉе 6ећ1е(е мгоћиепс1еп Регзоппеп ће1с!еп Аг! ип(ег ИетбеЉеп Кесћ( хиб(е11еп“. Сви скоро односн Вел, Сила према Турској у прошлом веку сводили су се на интервенцију. Савети, носредовања и добре услуге Вел. Сила према Турској, бпли су обично ночетак интервенције, само су у толико они задржавали свој нрвобитни карактер у колико су резултатима својим одговаралп жељи онога који пх је предузимао. Завист после н антагоннзам Вел. Сила, тежња сваке од њих да је од искључивог уплива у пословима турским, погоршавају њено стање, пзазивајући још више интервенција. По оном што се данас у Турској збива, она лпчи на политичку арену, у којој Вел. Силе очекују прилику да покажу своју моћ. Турска је, као држава чије је порекло у Азији, као све оне теократска. Мера, морал п право за Мухамедове следбенике са-