Delo

Д Е Л 0 21N толнко била окуражила северну Семпрамиду, Катарину II, да је она предложила, 1768, Леополду аустрнјском да изврше међу собом поделу турског царства. Једним одељењем своје флоте, нод командом грофа Алекснја Орлова, она је изазвала немире у Мореји; покушала је да побунн све хришћане турске поданнке; док је кнез Доллоруки, на северу односио победу за победом. Најзад тадањи султан Абд-ул Хамид, брат Мустафе III, који је био умро те псте године у сред припрема да сам поведе рат, разочаран ратнпм несрећама, био је принуђен да потражи мир који је био и закључен 1774 год. Кучук-кајнарџиским уговором. По њему, сем појединих покрајина, које су биле устуњљене Русији, признато јој је у исто време и искључиво право заштнте над Хришћанпма, портиним поданнцима. Овим су потпуно одрешене руке Русији да се она без устезања и из најнезнатнијих околности меша у унутарње послове Турске, под изговором заштите својих православних. Она увек, кад је хтела да завири мало дубље у унутрашњост Турске, познвала се па то право све до 1856 године, до парискога уговора. Чланом 9. тога уговора, на основу раније издатог ђулханејског хатнхумајуна, Силе су потписнице одузеле Русији то право, са забраном са с-ваку од њих да се посебице или колективно смеју мешати у расправе Турске са њеним поданицима. (Наставпће се)