Delo

О ХЕРОЈИМА (СВРШЕТАК) Док је есеј о Мухамеду најбољн дотле је есеј о јунаку као песнику најсјајнпји. Ту је Карлајл описао доиста пророчким речима улогу песника, само што је у псто доба и значај његов јако увећао. Данте и Шекспир преставници су му хероја као песника, и они су по његовом мишљењу у исто доба и највећи песници свих времена. Данте је песник средњег века, душе његове, онога што су десет векова средњег века веровали и у чему су духовно живели. Шекспирје преставник спољњег живота, који је творевина средњег века, он је тај жпвот описао, он је дао тело његово, док му је Данте изнео душу. Несрећан у своме земаљском жпвоту, несрећан у љубави, у браку, у јавном животу, изгнан из своје отаџбине, Данте обраћа сву пажњу своју другоме свету и у опису његовом налази задатак свога натничког жлгвота. Тако је ностала „Божанска Комедија“, у којој је изражена квинтесенција католичких веровања у Средњем Веку. Пакао, Рај и Пургаторијум три су царства онога света, која огшсује Данте, п на супрот обичном мшиљењу, да је опис Пакла најважнији део Дантеове песме, налази Карлајл, да су сва три дела од подједнаке песничке вредпостн. Главна карактеристика дела Дантеовог је та, што је оно доиста иесма, што је дубока музикална мисао нашла у њенпм стиховима израза. Дантеова јачина лежп у његовој дубини, не у његовој ширпнн, нема нпчега што бн, вели Карлајл, било тако иптепзпвно као Данте, његова је снага у визији,