Delo

236 Д Е Л 0 На крају евојега есеја о Данте-у и Шекспнру Карлајл се дотнче Русије, па упоређујући је са Италнјом, која је тада бнла још неуједпњена, велп како је Италнја, п ако слаба, нпак једна, јер има своју душу, јер је проговорила, док је Русија са свима својим козацима, топовнма и бајонетнма још увек само једна нема велнчнна, јер нпје имала гласа геппја, којн ће говорптп свнма народнма н временима (стр. 154). Пишући ове редове (то је било 1840 г.), Карлајл се сигурно није надао, како ће Русија у брзо проговорптп, и то проговорнти гласом геннја „којн ће говорптн свпма народима и временпма". Оиа је од тога времена имала н великих песнпка и великнх научника, па је нмала чак и пророка, пророка правих, којп нас иотсећају на оспиваче старнх религија, нешто што ни Енглеска нн Италнја немају и иису имале. Само највиши тнп велпког човека још се није јавно у Руснји. Али Русија и Словени тек су проговорпли... Свештепик је тнп великог човека, који је најближи пророку. Он је духовни вођ народа, док је пророк његов духовнн краљ, јер свештеник тумачи само на разумљивији начии исто оно што н нророк, на име велпку тајну света. Нарочпти значај добпја свештепнк у временима тешким за религију, у временима кад настане неверовоње и идолатрија: тада свештеник постаје реформатором. Лутер и Нокс, први оснивач иротестантизма, други епглеског пуританизма као засебне форме опога првога, преставницп су свештеннка као реформатора. Од њнх двојице Лутер је много већа и зиачајпија појава. Са Лутеровом реформом, вели Карлајл, почињеиовпја европска нсторнја. Енглеска и француска револуцпја, слобода, иарламенти и т. д. све се то не да замислитп без реформације. Тпме пак у исто доба нзгледа да је реформацпја прва ннаугурнсала п презпрање хероја, смањивање њиховог значаја. Карлајл међу тим налази, да су н реформацпја и енглеска и француска револуцнја само нобупе протпву лажппх нимало не протнву правпх хероја. Ослобођење савестп, иезависност личног суда, све то само привидно пде протпв ауторитета н обожавања хероја, јер све то водн пскреностп, а кад људи постану искрени онн ће тиме бптп боље у стању да приме и велпког човека, чнје се биће састојп у пскрености. Ио природи својој Лутер је бно тнх, мнран калуђер, чија се садржнна живота нотпуно односнла на службу Богу, и та-