Delo

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 251 фотељи, достојапствено као сваки господин који је навикао: да људи пмају више обзнра према њему, него ли он према њима. — Извините ме што не устајем — рече — али костобоља нцје шала... Шта ћеш му! Таква ми је судбина! Пзгледа као да ће то терати до века наше презиме. А ти да ли имаш да ти понекад што лупа у великом прсту? — Не — одговори Завиловски, и ако се зачудио у први мах и начину пријема и томе што му се овај одмах обраћа са: тп. — Чекај, док старост пристигие! После зовпу кћер, представн јој Завиловскога и поче разговор о сроднпчкпм везама казујући младоме песнику како су рођаци. — Но, ја писам писао стпхове, за то сам врло глуп, али тн морам казати: да си ми се ти много раснисао, и да се ннсам застидео, и ако сам прочнтао моје презиме под стнховнма. Али се посета није могла свршити тако брзо. Госпођица Завнловскова, девојка око својих непуннх тридесет година, лепа, али канда пре времена увехла и туробна, хтеде суделовати у разговору и стаде распитивати „рођака“, с ким се познаје и кому иде, а на сваки номен имена стари племић бн додао једну или две речи као своје мњење о њему. Кад је поменуо Полањецкога, он је додао „честнта фамилија;“ кадје поменуо Бпгјела, упитао је: „Како рече?“ Песннк понови нме, а стари додаде: „сопиа1б раб!“ — Госпођу Основску је оцртао једном речи: „Шева“. Уз госпођу Броничеву додао је: „хвалпша"! А најзад кад младић сасвим збуњено помену госпођицу Кастелн, старац се мало искриви, ваљда га штрецнуло у прсту, па повика: — Аха, онај полуђаво из Млетака! На то се младом Завиловском поред све његове плашљнвости смрче нешто пред очнма, испале му јагодпце нзађоше некако још внше напред, одмери старца од боне ноге до перчина, па рече: — Ви сте склонн да дајете судове од ока, који мп се не свиде и стога ми је милије рећи вам збогом. Поклонн се, узе шешир п изађе. Старп се Завнловскн навнкао да је њему све допуштепо, и да му се све пролазн те сад гледаше зачуђено у своју кћер, п тек после дужег ћутања рече: — Шта, он се уштркља?