Delo

•208 Д Е Л 0 Критичари старе школе беху осудили символпзам на вечито пргонсгво. Символизам беше стекао рђав глас због извесних песника, који се назнваху символисте, док међутим базираху на погрешној основици, трудећи се намерно да буду неразумљпвп. Из горенаведеног јасно је, да песник символиста мора да наговести, ако није у стању да јасно изрази оно што осећа или види својим песничким очима. Псеудосимволисте не наговешћују нам ништа; онп су просто неразумљиви, неразумљиви себи и другима. Протнв таквог символизма, нротив те хотимичне и намерне неразумљивости устаје и данашња критпка, а војеваће зацело и будуће. Приказати 6\чп1шгпе-а значи почети са његовим „Роетз апс1 Ва1ас1з“. У њима су обележени типови целе доцније лирике његове. Ту ћемо већ наћи оде Виктору Хигу и химне слободи, као и прве наговештаје његових атеистичких песама, ко.је садрже доцнија његова издања. Али највећи део песама, које се находе у ово.ј нрвој свесци „Роетз апс1 Ва1ас1з“ посвећене су љубави. Те су песме пуне опијајућег заноса, у њима ври снага, кипти осећајност, сија жар, која својом врелином топи платину и злато. Свака поједина песма то је једна — иојава, сваки спев — знамепитост. У већини тих песама с елементарном јачином избија еротична снага; топлпна и жар њихова, ни мало не уступа оном ватреном заносу Шекспирових песама: „Венусу и Адонису“ или „Лукрецији“, што их је велики трагичар пспевао у добу своје најбурније младићске снаге. Из те 8\чп1шгае-ове збирке морам споменути његове: „Нојаде“, „Фраголету“, „Опроштај“, ,Его1шт“, „ЗапНа 1е 8ап§шпе“, „ћ)о1огез“, „Апак1опа“, и „8аррМез“ (Сафијске Строфе), од којих је свака за себе један савршени уметнички рад. У свима овим песмама букће пламен страсти, док им је језик чист, чедан и пепорочан. 3\чп1шгпе не љуби бледим, исиијеним уснама сентименталних песнпка, његове су усне једро зрно у коме сок лозе пени и ври. Његова љубав то није месечев зрак блистав али хладан, то је летњи сунчев зрак, пун жара и топлине, што сажиже где падне не штедећи никог, он сажиже и његово срце иа најпосле и саму љубав претвара у прах. У својој љубави Зутћигпе је до крајности искрен; он нити себе обмањује нити вара своју драгу, он јој све признаје: п своју себичност и своју еротичну страст, он смело иризнаје