Delo

226 Д Е Л О чниовн иостоје и дају се независно од положаја и звања. Ни у једној једнннцн број поједпних чинова ие одговара саставима по формацији. Трупе и непосредно војска с њима, тако рећи, крпаре и до крајности натежу. Ту их често нема ни у половннн броја у ком су нотребнн у пнтересу наставе и трупне службе. Од службе у строју, од фронта, бега свакп коме се само може. Међутим разни штабовн, канцеларије, управе, слагалишта, гарнизони, млннови и т. д. имају их по два и три пута више но што је прописаио и што нослови нзнскују. Још горе је што нх има много н таквих, особпто „вишпх чинова“, који савршено нпсу нпгде н којн апсолутно не врше никакву службу, или за које се, од времена на време, измишљавају места н ноложаји, о којима се ни у једном саставу формацпје не сномиње п који су, са гледишта службе сасвим непотребни, а са гледпшта буџетског само штетнн. Од 49 геиерала и пуковника који су се у 1902. н 1903. воднлн но платном списку и прималн пуну плату са додатцима. у строју војске команданата било је само 7 геперала и пуковнпка, Додајмо овоме броју још 10 генерала и пуковника који су били у звању мпнпстра, инснектора, шефа ђенерал-штаба, унравника школе и другпх завода, начелнпка министарских одељења, краљевог ађутанта, имаћемо свега 19 генерала и пуковника са впше-мање разумљпвим опредељењехМ. Остали, а иа нме 30 генерала и пуковника, илн су на расноложењу нли где-год у некаквпм комиспјама, комптетима ит.д, где се ништа не ради. Приблнжно томе је стање и код осталнх виших чпнова, па и код нижих, иарочнто код чннова канетанских. Бескорисно би било расправљати сад питање: зашто је тако код нас? Доста је и бпће јасно кад се каже, да се код нас управљало по личним обзирима и да су разлози политике личних интереса свуда претезали. По томе п војени буџет на плате ннкада нпје био израз истинскнх потреба н захтева војених интереса. Оп се састављао и подешавао броју чпнова на лицу п броју личности, које је из разних разлога ваљало унаиреднти без обзира на категорије ноложаја н звања. Но, при свој абнормалности стања и оваком манастирском исплаћпвању официра но чиновима без обзира на то, да лп су илн нису тамо где треба и ради чега су они официри, дужност нам је да нзјавимо, да ,је издржавање (плата) официра наших