Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАННЗАЦИЈА 229 спрему заврше с потпунпм успехом и толико, да озбиљно могу одговорити захтевима за један највиши положај. Што који положај стоји више у хијерархији старешипства, то се он и све теже попуњује и све је осетнији недостатак личности за њега, разумевајући, наравно, да дотична лпчност садржи у себи све нужне погодбе и потпуну пригодност за свој задатак, и да се положаји не деле као што је обичај, у зависности од рођачких п котеријских веза или корунтивних протекцпја. Сем тога, разлику потреба условљавају и многе друге околности. Официру, који је у строју, треба више и одела, и обуће, и хране, него ономе официру који седи у некој канцеларији и пискара, или ономе — који чува негде и некакав магицин. Род и карактер трупне службе, која је везана с пепрестаннм штрапацима и свакојаким другим незгодама, и која често излаже опасности живот и здравље, даје официру строја неоспорно право на бољу награду но ономе, који у заветрини отправља обичне чиновничке дужности. Служба команданта батаљона, кокомандира чете и водника, која је мање у касарнн, а више у логору, на бивуаку, у пратњи кише, снега, врућнна, прашине, спавања на лединама, и т. д., куд и камо је тежа и непријатнпја од службе гарнизопарске, виших ађутаната или од службе, која се обавља по управама, у мннистарству н штабовима, као и од оне — по магациннма, слагалиштама, у комисијама, комитетима и другим сличним установама. Према томе п треба и право је, а изискују и интереси службе н напретка војеке, да се официри строја боље плаћају од офицнра ван строја, н то тим пре, што ови последњи, нарочито она категорија која има посла с материјалима и разним рачунима, могу по пекад да и ван буџетских позиција удвоје н утроје своје скромне платице. Даље, размере средства за издржавање официра, морају бити сразмерне и нодешене месту и условима становања, ценама на главнпје предмете животних потреба, коштању одела и спреме, захтевима друштвепог положаја офнцнра и друштвенпх укуса, и, најзад саобразно оном угледу п нрестижу који би се желелн да офицнрско звање ужива у друштву. Жнвот у Ивањици, Куршумлијп и Власотинцима јевтинијп је од живота у другпм многољудннјим н ближим градовима, где је офицнр, иоред скуне станарине п скупе хране, нзложен п многнм другпм трошковима који нису израз његовнх личнпх жеља. У послед-