Delo

ЦАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 235 разне, и редовне и ванредне порезе и сви могући прирези онако исто као и од оних сретних грађана, који су остали код својих кућа и далеко од сваке опасиости, безбрижно продужују да раде своје послове. Из свега што смо довде говорили о платама офпцира може се донети овакав резиме: Официрске плате код нас мање су но у једиој другој европској војсци и мање но што условљава положај офицнра. Са даиашњим илатама нашим је официрима тешко одговорити свом старешинском нозиву. Недовољна средства за живот коче сваки рад и сваки напредак, а па првом месту рад и напредак на пољу науке и умног усавршавања. Вазда у довпјању за опстанком од дапас до сутра, њима је последња брига све остало. Међутим могло би не бити тако и бити боље. Кад би се имало, где треба, више државничке увиђавности и водило вшпе рачуна о условима, од којих завпси напредак у војсци, стање наших официра могло би се знатно поправити без да се, шта више, општа цифра на плате у буџету повећава. У војсци има много установа које су давпо преживеле своје време, има нх које сасвим и никад иису требале, а има их доста и таквих које бн се, и ако могле трпети, могле и уиразнити, т.ј. без којих се комотно може да буде. У свима тим установама, од којих су многе очигледно убитачне и у службеном и у моралном погледу маса је официра, чије је издржавање и скупо и иекорнсно по државу. Шта ту треба сад радити, казује се само. Алн да кажемо и ми. Непотребие установе укинутн, а особље које се у њпма залегло и радн кога те устапове и постоје, нротребитн, па, што није ни зашта, дати му пут, а што још може ваљатн, то десинфиковати и унутнти иа посао у строј војске. Псто тако ваља урадити и са особљем по разним магацинима, управама, канцеларнјама и штабовпма — особљем, кога се п сувнше мпого и до, тако рећи, неучтивостп тамо накуппло. Губитком у броју добило би се, несумњпво, у квалптету, а добило, норед тога, и у томе, што државну касу не би грнцкали иепронзводии елементн. Напослетку, иитереси војске н државе захтевају спремне и способне старешнне, а где се то разуме, тамо се не застаЈе нред питањем, да лн ће те и такве старешнне коштати државу коју стотнну хиљада дннара впше. Старо је правило: „како си нлатио онако си и добно“. За државу је у осталом важно, да нпкога не плаћа џабе