Delo

НАША ВОЈСКА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 241 заједничког са службом која се врши на коњу. Например, каква је потреба у коњима за официре ко.ји раде по управама, секцијама и канцеларијама артилеријско-техничким, санитетским, интендантским, ремонтским, затим — у барутапама или који служе као магационари убојних или као руковаоци других разних слагалишта и депо-а, даље — као гарнизонари, председници неких комитета, судова, инвалидског фонда и, најзад а и главно, за оне, који врши ону службу, која се зове „на служби“ и „на расположењу“? Посао и служба у свим овим звањима или положајима обављају се, као што .је познато, лети у хладовини, зими у сувој и топлој соби, и онда, кад се и такав рад фуражира и иосађује на коња, ваља само пожалити земљу у којој је такав поредак и која, не будући у стању да одговори другим обавезама према својој војсци, баца тако лудо преко 180.000 дпнара годишње тамо где не треба. Но питање ово има и друге врсте штетну страну. Ваља знати, да од коња, које држава храни и на које даје официрима додатке, половина нису њихова сопственост. Да би се могао примати додатак, који се издаје само онда кад се кон. званично пријави и комисијом прегледа, официри, који нису у стању да купе коња, подводе коње туђе, приватних лпца, и „зачисљују“ их на фураж као своје. То иде и брзо н лако, јер грађани наши, који имају коње, не само што радо пристају на то, него и сами натурају официрима, нарочито оннма ван строја, да их узму и зачисле на државну фураж. Та радња ирактикује се увелнко и скроз по Србцји, а војене власти, и ако знају за њу, немају законске могућности да је спрече, те тако благодарећп рђавим законским одредбама, донетпм у цпљу да служе интересима појединаца, не само што се о државном трошку издржава знатан број прпватних, понајвећма ћифтинских коња, него се и официрп саблажњавају да се баве операцијама, које су недостојне и њихова звања и уоиште часна човека, а прнтом војска, при таквим условима, ипак остаје без „оннх жељеннх“ коња и сад — кад не требају п доцнпје — кад онп у нстпни буду требалп. Као што смо и наиред прп говору о платама казали, велимо н овде, да матерпјално стање офнцпра ваља поправљати, али нонрављатн свнма офпцпрпма п са обзиром на ирироду њихове службе, а не, као што се ради, само појединцпма н путем узакоњавања разних доскочица. Пнтересн државне касе, Дело, књ. 34. Њ