Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКПХ •249 што је мислио, јер се сетио у исто време да ће ускоре постати оцем. Код куће у Марининој соби још не беше светлост угашена. Полањецки би много дао да би је могао застати да снава. Паде му на памет да се и не свраћа, него да иде даље док се на прозорима не изгубп светлост. Али наједарод опази њену сенку на прозору. Мора бити да је погледала да ли он иде, а како је на улици било видно мора да га је и опазила. Запази то и уђе. Она га дочека у белој ноћној одећи и са расплетеном косом. То је било нарочито кокетирање, .јерје знала да нма лепу косу и да се он радо њоме забавља. — А што ти ниси легла? упита је улазећи. Она му приђе санова али насмејана па рече: — Чекала сам на тебе да се молимо Богу. Од бављења у Риму заједно су увек читали молитву пред спавањем. Али сад Полањецкому и сама помисао на то беше несносна. А Марина га стаде одмах иитати: — Па, Сташо? Јеси ли задовољан што си му помогао? Је ли да јеси? — Да — одговори Полањецки. — А она да ли зна о његову иоложају? — И зна и ие зна. Већ је касно. Хајд да лежемо. — Лаку ноћ! Знаш о чем сам мислила овако сама? 0 том како си ти честит и добар! Она нружи њему главу своју а сама му склопн руке око врата, а он је пољуби и осети у исто време и колпко је овај пољубац на својем месту и своју подлост и осталн низ нодлости, које му остају да нх пзврши колнко сутра. Једну је подлост већ извршпо, штојеклекнуо поред жене о молитвн, коју је Марпна гласно нзговорнла. Није могао да то не учиип, а чинећи то одигравао је само ружну комедију, јер се није могао молити Богу. Кад се молптва свршп они опет рекоше једно другом лаку ноћ, он онет нпје могао засиати. Учннило му се да је идућн од Машке обухватно бпо мпшљењем н свој поступак п све што отуда моралнога произлази. Али се сад показало да нпје. Гад му је пало на ум да може човек п да не верује у Бога али није допуштено с њнм тератн пгегу. На пример учинптн веро-