Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 27 7 доземпе зоне (А. — Левапта: Египта, Сирије са Палестином, земаља у сливу Тигра и Еуфрата, Мале Азије са Јерменском; В. — Европе са северном АФриком): Балканскога Полуострва, Ита.1ије, северне Африке, Ниринејског полуострва; С. — Средоземпо Море) и средње Европе (Галије — Фрапцуске, алпијских земаља и Немачке). Једап одељак тога рада (с. 117—162) нисац је иосветио историјској геограФијн Балканскога Полуострва, које је, као део јужне Европе у средоземпој зони. Полуострво је поделио у два дела: „Балканским Полуострвом“ зове северни труп балкански, где је иланина Балкан, ајужпи део, гдеје планпна Пинд, чнни „Шјндово Иолуострво“, уз које разматра и острва Егејскога Мора. Од почетка до данас разликује четири периоде. Прву периоду чини преисторијско доба, које-на Иппдову Иолуострву обухвата време од иочетка до од прилике 800 г. пре Хр. или до завршетка дорске сеобе. Ппсац пајпре излаже (по Нарчу) постапак острва Егејскога Мора, која су првобитпо припадала нашему коппу, а ио томе истиче њихову зпачајпу улогу — одржавање везе између Полуострва и истока (станице за препос биљака, животиња и др.). Влажно и хладпо стање дилувијума и у овоме је делу Полуострва било у неколико од утицаја поред свега тога, што је у блпзини море и што је заклоњено плапинама (Пиндово П.). Таква је клима учинила, да се земља заодене бпљном одећом. Четинари средње Европе и лиснато дрвеће, које им одговара нарочито храст, јавор, јасен и др. покриваху све висове и простираху се ирема обалама, а поједино воће (орах) могло се местимице прплагодити. У равницама је напредовање шуме спречавала бујна паша и пастирско стаповпиштво. По томе је шуме нестајало крчењем, због бродограђе (високе гауме), а и што је због тога кречњачко брдско земљнште Јеладе н Пелоионеза остајало без влаге, која иотпомаже подизање шуме. Несумњиво је, да су на ир. Феничапн и поморски народи Мале Азије и острва (Лелези Кари), који су одржава.ш саобраћај са грчким обалама, изводили грађу за лађе н др. Уз то се онда (од прилнке 1500—1100 пре Хр. или још раннје) беше развила знатна домаћа култура, чији се носиоци занимаху поморском тргонином а ако поглавито ио Архииелагу. Раније је на острвнма но на грчкоме копну настала горосеча ради обрађивања земље н морскога саобраћаја, а н због рударства на пеким острвнма. — На земљи је нестајало разноврсних остатака из доба неолитске ере (наласци зграда на кољу. иећнпе западпе Евроие). Култура, која се јавља на истоку и југу око 1500 г. пре Хр. даје се инак унознатн. Ио неким нађеним справама