Delo

Б Е Л Е III К Е 237 жевностн п о Захарији Стефаповићу Орфелпну. У другом одељку: књижевнп рад рпмокатолика у С л а в о н п ј п расправља о политичкпм и просветнпм прилпкама п о значају, животу и раду Матпје Антуп Релковића, писца славонског „Сатпраи. Као што рекосмо, и ако копциозиа и мала, ова је књига једна од пајбољпх књпга сво.је врсте у пашој књижевности. Од парочптог је значаја узрочност, коју је писац иронашао и савесно истакао а која влада између културних и нолитичкпх прнлика с једне п књпжевпих с друге стране. Јер заиста српска исторпја књпжевности тек кад буде на томе становишту строго обрађена, моћи ће и вредети и корпстптп, а све дотле нпшта себп још мање другоме. Књигу топло нреиоручујемо; она пма 128 стр. а цена јој је 160 кр. нли Р70 дин. Изашла .је у Ср. Карловцима. Грађа за историју првога српског Устанка. — Овај део сриске исторпје у нрошлој годпнп је норед неколпко стручних студија добио п доста архивске грађе, чпме се .је као хтело нарочито да надокнади дуго време пехага п перада на њему. Тако смо у прошлој годпнп добили две збпрке разннх пзвештаја и докумената, који се неносредно пли посредно гпчу пашег нрвог Устанка. Прва је: Пзвештајп о српском Устанку нод Карађорђем у новинама онога доба, које је из ондашњпх званпчних Бечкпх Новнпа (К. 1\. РгтКдпЧе МЧепег 2еI1 и п ц-, рапије \У 1 е п е г 1) 1 а г 1 и га) исписао и превео па српски г. Драг. Костић, ирофесор. Ови су Извештаји нрво штампанп у „Самоуправи" а затим н у засебпој књпжпцп (стр. 71: цеиа -40 п. д.). У њима се може наћн интересантпих бележака за време од 18. апрнла 1804. до 22. децембра 1813. год. Стручпп раднпцп наћп ће вероватно п коју зпачајну појединост, које на другим местпма не бп било. Друга много већа и по свему значајнпја збпрка јесте: Исппсп из парискпх архпва (грађа за псторпју првог српског Устанка), које је прпкупио Бг. Мпх. Гаврпловић. Овп су исппси пзашлп као прва књпга другог одељења Зборнпка С. К. Академије за петорију, језпк п књнжевност српскога народа (стр. 842: цена 6 дпнара). Остављајући сада да о овоме велпком добптку за нашу исторнску науку доцнпје впше п по заслузн проговорпмо као н о француским претензпјама н утицају на Балкану још од прве половнне XVIII века а парочнто у доба Наполеоново, сада само констатујемо, да овп значајпп исписи. којп. обухвата;у време од 18. јануара 1804. на до почетка 1814.. и ако можда неће много припомоћи необјашњеној п неутврђеној хронологији догађаја нз тога времена, а онп ће датн много впше: помоћп ће да се створп што боља слика целокуппог п евеетраног животасрп. народа у мпогпм његовпм крајевпма у оно време. Јер ће се српекп Устаиак у Беогр. Пашалуку као н неустајање у другим крајевпма објаснатп тек онда, кад се буду познавале културне, економске п друшгвене прплпке његове, па ма п пре тога свп датумп бплп тачпо утврђепн. РАЗНО У А1цететев 1л1ега1игћћт , XIII Јаћгц., 8. 245 пзашао .је овај реферат. УаззИв Ог. МИоје: Б1е иеоПг1п*сће 81а1лои ЈаМашса ће1 Мебји1и/..је Iп ЗегМеп. (Аиз: „Агсћп- Шг Ат11горо1оц1е.-) Вгаиизсћмејц, Ргисћч \г1е\\ец. и. Зоћп, 1902. цг. — 4° (66 8. т. 133 Аћћ). М. 6. О раду. на чијем челу стојп име Фуртвевглерово. обећавајући тако много.