Delo

НА БОЖЈИ ПУТ 61 вазда по ноћи. Штаје пак тамо радио, то нам иико, осим онпх линових љестава уз јужну листру Крвавчеве куле, па кад би умјеле зборити, и чежњнве хануме Везирке која умије но само не смије говорити, ие зна и не може казати и обеханити. Стотпнама је пута дпзата давија на њ у Липник и Метохију, па чак и у Мостар пред валију, због пороба п других штета које је чпнио и Србима н Турцима; неколика је пута и хапшен, алн је увијек некако сретно излазио нз евпх внгова крји су му се спремали, и о мало му се размињавало. Гачани су говорили за њ, да .је тако таличан н тако вјешт: да га с неба бацнш на ноге би се дочекао. Чувен је са својих једннствених подвига н марифетлука био кроз сву Херцеговину, па чак се н у Црној Горп причало за Леку Ландића. Особито су га вољелп хајдуци који су из Црне Горе прелазили у Херцеговнну те билн Турке п плијен им одгонили, а које је он више пута на шићар наводно п с-ве им могуће услуге чинно. Али за чудо божје, да сам ннје бпо за чете. Што је радио, радио је обично сам и на своју руку, а у друштву и по туђој наредбн нпкад и никако. Уз то је кад је био сам био необично одважан и предузимљив, а у масн и под командом млакокрваст н спутан. Живно је скитннчкн: ђе му пушка и глава, ту му и храна. Само би се зими савио у, дабоме напуњену свим и свачим, колибицу у Дулићима, н ту, будући вазда на опрезу да га душмапн не би нзненадплн н нодврглн освети н казнама, чампо док са горе опане китина н зелена ударп листина. Од особите је занимљивостн начин његова иодваљивања Турцпма и „подлнјевања воде“ турским властнма. У случају, који ћемо сад испричати, то се лијепо огледа. То је бнло на двије-трн годнне пспред шта ће пући гласита „невесињска пушка“ н Херцеговпна се дићп на цара. Испред једне зле зиме, наћерала зла година орла, те н Леку рђаво врнјеме да се савнје прије но обично у своју кућицу у Дулиће. Како ннје по свом густу бно нампрпо све што му треба, то се днгне ннз Гацко иеће лп што паћн да омастн брке. У Бахорнма му пспане за руком те украде једну претнлу јаловнцу, доћера је кућп, тај-час сјекиром међу рогове, одере је, кожу јој нростре нода се уз огњпште мјесто серџаде, месо објеси о греде под кровом да се сушп, неколика комада наставн