Delo

X Р 0 Н II К А 105 њима заступљене све универзптетске групе, па чак и група Старчевићанаца. У стану „Друштва Хрватских Књижевника“ одржане су две последње седнице: седница „Ладе“ п седнпца југословенскнх књижевника и публициста. Овом су приликом и књижевници са публицистама, по примеру уметника, основали свој Савез. Седницом је руководио изабранн председник г. Богдан Поповић. Предлог о савезу изнео је г. Бопчев, формулишући правнла у десет тачака. По томе предлогу, чије су поједине тачке прошле кроз редакцпју, главно је сврха тога савеза. Она се састоји у узајамном упознавању и солндарном раду на пољу мисли, на пољу културе. А то ће се постизавати разменом радова и листова, упознавањем читалаца са радовнма југословенских књижевника и публициста. Круг заједничких мисли добнће већег обпма на заједничким састанцима у конгреснма, којп ће се наизменнчно држати у појединнм земљама југословенства. Савез има сво1у нарочиту организацију у појединим групама. Преписка између њих вршиће се на језику тпх поједннпх група. Ова правила добиће завршан облик и санкцнју на првоме конгресу, по реду, који ће бити у Београду 10. н 11. (септембра, ове год. (по новом). Сем поменутпх састанака, општнх за све учеснике, бно је још састанак универзитетске омладнне са хрватским напредњацнма у напредњачкој читаоници. Остали, српскн књижевннци н уметници, користилп су се том приликом да обиђу срнске установе у Загребу. На Мирогоју, лепо уређеном гробљу, гости су се задржавалн код украсних споменнка знаменитнх научника и књижевника, као п другнх заслужних сннова, одајући им достојан помен. Вожња кроз Максимир, показала је живописну и лепо уређену околину Загреба, препуну впнограда и убавнх летњиковаца. Свечаност је завршена представом у хрватском земаљском казалишту. Приказан је добро познати Шексппров комад „Хамлет,“ уз гостовање г. Шмахе, члана „Народног Дивадла“ у Прагу. Гост је имао улогу Клаудија, краља, а Хамлетаје нриказао г. Фијан. Г. Фијан није више онај, каквога ми знамо на београдској позорнпци. Време, које све обара, оставило је немила трага и на овоме славиоме уметнику. Остала је трупа, у