Delo

112 Д Е Л 0 дуго — докле га нпје потпуно покрила ноћна помрчина. Нзвештаји о тим појавама стизали су у Европу готово са свију крајева света. На многим местима биле су раннје запажене него у нас, у Европп, али главни је факат у томе био, да оне ннсу биле никад посматране пре ерупције вулкана на острву Кракатао. Но тврђењу ннглеских природњака, проф. Џесом-а н Локапер-а, та значајна погодбена веза са вулканским пепелом потицала је од његове огромне масе, чија су се ситна теланца, у времену страховитог избацивања поменута вулкана, подизала у виснну шест хиљада метара и отуда захваћена ваздушним токовима — разносила су се по атмосфери неколико месеца! Таква погодба номенуте појаве са вулканским пепелом утврђује се још и околношћу, што је највећа изразитост, интензивност тнх ефеката светлостп достигла свој врхунац, тахтит, у 1883 г. после вулканског избацивања а после тога почела су најлак нестајати до самог завршетка ерупције. На овом месту морамо поменути, да су се, мапу слабијој јачнни, посматрале сличне појаве светлости, које су биле псцрпно описане, не само у научним часописима него и у дневној штампи пре три године (1902), после вулканскога избацивања на острву Мартннику. Одиста, лето и јесен те годпне били су изразито обележени у необнчннм ефектима таких тонова боја, који су се виђали на многим местима уз вечерње сумраке, када су се врло често могли посматрати црвенп тоновп боја уз залазак сунца и који су овда-онда постајали ватрено црвене боје, а кадшто пурпурно ружичасти тако, да је и сама поменута појава више пута трајала прилнчно дуго време. У допуну тих опажања из поменуте годпне а нарочито у потврду наших ранијих напомепа, да у таким појавама светлости у атмосфери играју велику улогу чврста теланца, која у њој плнвају и која се могу, с времена на време, таложити на земљину поврншну у облику црвене или жуте кише, што редовно бпва усљед обилатог усвајања влаге из ваздуха, — пзиећемо један пајновији необичнн случај нагле промене времепа, којн је 1903. г. посматрао п предао јавности проф. Маскарт, директор метеоролошке цептрале у Парнзу: „Два дана раније (28 јануара 1903 г.) пре но што ће стпћи необичпо јакп и пустопши оркан до западног прибрежја Европе не само да су нам већ стнгла нзвешћа о његову кретању дан рапије у правцу СЗ, дакле од Америчкнх Антила, него су и