Delo

198 Д Е Л 0 1АС = У8 — 2, 1АС' — — ^—3 дакле У18 — 2 = —, дакче 4 ][8 = 15, што је очевидно немогуће. Као што показује горње рачунање, под претпоставком да .је величина иреалне тачке равна 0 — у ком се случају величина реалне праве мора очевидно ценити само по броју реалних тачака које она садржи — излазе различни резултати за величину једног и истог (имагинарног) растојања у дискретном простору, што је противречно и немогуће, нз чега излази да је и сама та претпоставка немогућа, а из тога опет излази да једино претпоставка, да је величина иреалне тачке равна 1, може бити тачна. Ми смо свих пет основних постулата дпскретне Геометрије аналпсали и доказали, а тиме смо у исто доба доказали и могућност дискретне Геометрије. Досада се држало да је дискретнр. Геометрија немогућа, што је долазило само од недовољне анализе основних постулата њенпх. Која ће пак од двеједино могуће Геометрије, да ли континунрана Геометрија која данас важи, или дискретна, чији су тек први основн постављени,. однетп дефинитивну победу, то ће решнтн будућност. - Питање о велнчпнп нреалне тачке у везп са још некпм прнпцнппјелппм пптањнма (о којпма је п овде бпло помена) дпскретне Геометрпје ја сам опширно рзсправљао у своме члапку „Гебег Ле Огбзбв (1ег ипппМеЉагеп ВегШичшк гм ејег Рипк1е. Веигар; зиг Ве§гитКш§ (1ег (Изсге1еп Оеотете", који је изашао у < И\\а1(Г? „Аппа1еп (1ег ХаШгркИозорШе" 1905.