Delo

ЏБМЗ ХВИСЛЕР (ЈАМЕ5 ШН15ИЕК) Веома је распрострањено мншљење, да је само уметник кадар дати правилан суд о једном уметничком делу и да би с тога требало, да се у уметннчкој критицн његов глас што чешће чује. Уметност би, према томе, бпла налик иа тајанствену цркву, ограђену високњм и непробојним зпдинама за светину, која би хтела унутра, отворену само онима, који су се њој посветилп. Изнад врата што воде ово.ј цркви, стајале би записане речи: ОсИ рго1аипт лдПрдгб. Она би ту била једино ради свештенпка, што пред њеннм олтаром служе вечној тајни лепоте н само би они имали права да проповедају о њој и да уносе светлости у загонетке њена бића. Ну, пре свега, једно уметничко дело ннје створено ради уметника. Оно управо постоји ради осталога света, који би хтео да у њему нађе задовољења једној -од духовних потреба својнх. Овај свет пак није толико лаковеран да верује, е је постанак једног уметничког дела замотан у тајну, чији кључ лежи само у рукама његова творца. После опсежних студија, савесног истраживања и дугога проматрања сваки може себи обезбедити суд, који ће увек бити поузданији од суда уметника, што познаје само своју уметност, и у толико објективнији, у колико уметницн буду пропустили обазретп се пза себе и око себе и научити се, да је осем њих било још безброј других уметника и уметничких школа, од којих је свака имала своје нарочите тежње. Један уметник, који се креће само у уским границама своје технике, неће у уметности никад имати ни ириближно правплан суд као један човек, који је'цео свој живот посветио пстражнвању уметности у најопсежннјем смислу