Delo

332 Д Е Л 0 лога живота свог војевао против критичара, вели: „Ја се само не буним, кад је критика непријатељска, већ и кад је у исто време неспособна. Ја тврдпм, да само један уметнпк може бити способан критичар“. Ну да би нронија била потпуна, судбнна је хтела, те су Хвислерове слике бпле увек осуђиване баш од сликара, одбијане управо од оних, на чији би суд он хтео једино да се позове. Далеко праведнији били су према њему ипак критичарн, о којима је он увек говорио са ретким омаловажавањем: „Шта би од вас било, вн што пишете о уметности, без нас уметника? Потпуно завис-ни од нас вн сте само нашн трабанти. На вашу дерњаву: „И 1аи1 \чуге“ ја одговарам сасвим отворено и енергично: је п’еп уоњ раз 1а песеззИе". У нсторијп уметности тешко је наћи тако ексцентрична човека, какав беше Хвислер. Његовом личношћу занимало се јавно мњење у Енглеској много впше, него сликама му. Док су ове врло ретко спомнњане, дотле су име овога чуднога човека са шумом проносила скоро сва гласила енглеска. Фамозним учини његово име чувенп процес против Раскипа (Еизкт), веома оригинална парница, која силно беше заталасала свеколико јавно мнење у Енглеској. При отварању Огозуепог ОаПегу 1877. године посла Хвислер неке своје радове. У уметничкој критици Енглеске дпктатор беше у то доба Раскин. Под утнцајем његова моћна пера беше у Енглеској поникла уметност, која је најбоље одговарала идеалима енглескога народа. Енглези беху веома охоли што њихова уметност, у којој преовлађиваху идеалне тежње, остаде заатворена ногубним утицајима са стране. Све оно, што би са контипента покушало продрети овамо, дочекивано је са највећим неповерењем. „Уметност ради уметности“ ннје никако могла прионутп за срца Енглеза. Они су увек замишљали уметност са далеко пространијим задацима, него што јој овај уметнички правац беше наменио. Њима .је изгледало, да ова уметннчка струја поставља уметности за циљ опо, што би требало да буде само средство, да се до циља дође. Уатс. згодно вели, да је чисто техничка страна ствар, која се мора претиоставити код сваког доброг уметника, суштину уметности чини њена садржина. Хвислер имађаше одважности, да и крај оваких погледа на уметност изложи своје радове, међу којима Ноктурно у Црном и Златном заузимаше највидннје место. Осем набацаних боја на слици се скоро ништа није