Delo

ЏЕМЗ ХВИСЛЕР 335 рице са разним „аукторитетима“, са којима се у животу имао борити. На све стране размахује он ту својим заједљивим досеткама, дели грубе ударце и пакосно се смеје непријатељу, кога излаже иорузи. Човек се чнсто чуди оноликој грубости осећања. За чувену Собу са Пауном (Реасоск Коот) нмађаше Хвислер да изради њену сопственику Неукпб-у декорације. Ове су требале да стоје у складу са чувеном сликом Хвислеровом ћа Рг1псеззе с!и Рауз с!е 1а Рогсе1ате, кс>ја беше намењена овој собп. Скупоцена шпанска кожа, којом беху обложени зидови ове собе, хармонпрала је већ врло лепо својом црвеном бојом са бојама ове слике. Према свему овом требало је удеснти остале декорацнје. Хвпслер склони Пеу1апс1-а, да се за неко време удаљи од места његова рада, па са једним помагачем настаде грозничаво, да скупоцену шпанску кожу обоји плавом и златном бојом. Кад се Кеу1апс1 врати натраг, нађе да је вредност саме коже, којана овај начин беше злоупотребљена пзносила читавих тисућу фуната (роипс!). Љутит због самовоље Хвислерове, он му рече, да његових хиљаду гиниа (26250 дин.) хонорара своди на хиљаду фуната (25000 дин.) Хвислер, ражљућен, што му се хонорар смањује, користи се једаред одсуством Пеу]ап(1-овим, па наслика на једноме зиду два пауна: .једног угушеног у пљуску од шилинга, другог, како се разбацује у трпумфу. Кад је све доврпшо, он испосла на све стране позивнице и гшзва публику да разгледа собу. Кеу1апс1 је морао отпутовати из своје рођене куће и битп одсутан за све време, док је соба бпла отворена посети публике. Па и доцније беше он изложен непријатности, да пред очима беспрекидно има једну карикатуру, које се није могао отрести. Ну Хвпслеру не беше довољно оволико освете. Оп у поменутоме спису немплосрдно шпба свога Мецену и излаже га јавној порузн. У својој полемицн не презаше Хвислер од најнедопуштенпјих средстава, само да би доскочио своме противнику. Кад једаред нападе он писца једног чланка, што тобож беше наппсао „Ја не бих хтео да разумем (ипбегз^апс!) радове Хвнслерове“, убрзо се обелоданп, да је реченица у ствари гласпла: „ Ја не бих хтео да п о т ц е њ у.ј е м (ц п с1 е г з 1 а 1 е) радове Хвислерове“, да је Хвпслер, дакле, рђаво прочитал. Сваки частан човек сматрао би за дужност, да се због овакога поступка извпни. Хвислер се пак не само не правда, већ наносн писцу чланка читав низ новпх увреда: „Да, штампарска се погрешка,