Delo

ИОРОДИЦА ПОЛАЊБЦКИХ 379 кога ближега на свету, и замншљам да јој је Завиловиски, због успомена на Плошовскога, још дражи. „А сад пошто сте ме обрадовали вешћу да оп остаје у жпвоту, да вам кажем штогод о тетка — Броннчовој и о Линети. Можда сте чули да су оне овде, а и Коповски. Прво су отпшли у Швенинген, али дознаду да тамо владају мале богиње, те утекну у Остенде, не знајући да смо ми тамо. Срели смо се неколико пута у курсалону, и чинили смо се да се пе познајемо. Коповски је чак оставпо код нас карту, пли му писмо вратили походу, и ако је он у том најмање крив, како лепо вели моја жена. Тек кад сам примио депешу у којој ми јављате о потпуном оздрављењу Завиловскога, држао сам дајеред даје и њима пошљем па сам тако и урадио. Њима је овде врло тешко, јер се познаници туђе од њих. Хтео сам да зиају барем да немају на души жнвот једног човека, у толико пре што је Линета јако осетила тај ноступак Пгњатов. Оног истог дана дошлн су нам у походу, и моја пх је жена примила. Лраво она вели да је зло морална болест, а у болести није ред своје напуштати. Уопште тај први састанак био је и за пас и за њих и мучан и тежак. 0 Игњату нисмо ни речи проговорилп. Коповски се овде појављује као вереннк, али ни не изгледају тако срећни, и ако је, право да кажем опа некако ближа њему, него Пгњату што је била, те по том све што се догодило можемо узети за чисту Божју вољу. А од других дознајем да тако држи и тетка Броничова. Не треба ни да вам ту вазда дуљим колико мп је досадно то уплетање Божјег имена у сваки посао. Вести и то преко некнх који су се овде бавили: да је она покушала да протумачи онај прекид тиме што у Игњата није било религијских осећаја; другимаје опет причала о његовом деспотизму и неслању с Линетом. Све је то обмањивање и света и себе самога. Пунећи и другпма и себи главу тиме да .је Линета узвишена карактера, тетка је најзад почела и сама у то веровати, али се сад осећа да је обавезна заклањати је, нзмишља буди Бог с нама шта њој у одбрану, и превија се као луда, алн у њој се зачело осећање да се обманула, и држпм да је то страшно једи, јер је грдно омршала. Внди се да им је много стало до тога да наставе односе с нама; онп мисле да ће их то некако довести у везу са светом; али и ако пх је моја жена примила, нашп се односп не могу више вратити у стари колосек, ја сам не бпх могао то допустптн,