Delo

26 Д Е Л 0 земљом; него ако се некако лепим може, те да се истера темељ колнко само да провири изнад земље. — Па добро, Вићентије — узеће тада реч Милош Пауновић одборник — реци ти, шта мислиш, како би се могли спомоћи ? — Па може, ако Бог хоће а и ако ви хоћете лепо и поштено, све се може наредити — вели им Вићентије добродушно, — Како, брате? — гракнуше сви. — Тако, нека се стане са радом донде докле се стало, а мене да пустите опет да зађем неку недељу са иконом и са тасом по селу, те ће се опет набрати која крајцара, колико да истерамо темељ из земље. — Право велиш, Вићентије — прискочише сви и прихваткше његов предлог. Тако се Вићентнје понова прекрстп, узе икону Св. Луке и тас и пође од куће до куће сваке недеље п свеца а сваки други посао напусти и одаде се једнно овоме. Три године ишао је он тако сваке недеље и свеца од куће до куће н збпрао прилоге за зидање цркве а ишао би можда још три да... Н Међу тим за то време, док Вићентије три пут по три године обилази село са пконом и тасом, његов син Средоје учи у Београду богословију. Учн он богословију, учи, учи, учи, учи, учп, учи и једнако учи, али не може да дође до краја. Тзаво ће га знатп, или су године кратке, па часком прођу или је богословнја дугачка па не може да јој се дође до краја, тек Средоје никако да је сврши. А није да му се може нешто нребацити да није учио или да нпје уложио труда. На против, сваки је разред врло темељно учио и седам година утрошио је на изучавање четири разреда, па опет ништа. И није да кажеш да је истрошио оца и да се о његовој муци школовао, не бога ми већ се и он спомагао сам свакојако. Мучио се и довијао свакојако, тек да олакша оцу своје дуго школовање. У почетку је крао перорезе од својих другова, те их јефтиније продавао (.један пут је чак због једног перореза, који није вредио више од сто пара, био отпуштен „с правом на полагање испита“ које он право није искористио), па онда 1е био и штатиста у Народном Позоришту; био је и члан неке певачке дружине која нити је